Дело

I. У Немачкој има у иаше доба двадесет университета, три су од њих основана у овом веку (Берлински, Бонски и Минхенскп), осталн раније, у разна времена. Број студената креће се нзмеђу 413 (Росток) и иреко 5000 (Берлин). Зимњег полугодишта 1890-7. год. било је у свима университетима преко 28000 ученика (ире шесет година око 13000), тако да на сто хиљада становника у последње време долази 57 студената. Зато што је богословски Факултет у неким државама засебан или замењеп друге врсте школама.морамопоредитиироценатученика у разннм земљама, искључивши богословски Факултет. Тако нма на 100000 сгановника у Белгији 82,3 студената, у Норвешкој 76,5, у Шведској 57,3, у Аустријп 55,9. у Швајцарској 55,6, (женскиње чнни 5,2), у Италијп 51,3, у Немачкој 48,0, у Данско.ј 47.1. у Холандској 45,4 у Француској 42,6, у Русији 9,9 студената (без ХелзннФорскога университета, којп је 1894. г. бројао 1921 студента међу њима 105 жена). Преглед се оснива на нодацима из 1886.—1889. године. Из ових се прилога види да Немачка према укуином становнишгву не стоји на првом месту у погледу броја унпверситетских слушалаца. То се може разумети, има лп се на уму да у Немачкој оспм универснтета има још небро.јено много виших стручннх школа, које спремају ршднике с оићим п спецнјалним образовањем за.разне врсте практичне делатности. Свакако то долази и од кратког времена учења у немачкпм 11) Мц смо 1894. год. у Делу изложилм по спису №. ^ехјз-а: Б1е ЦсШзсћеп Пшх-егзГШеп, 1893, ВегИп, пздање Азсћег & сошр., исторнју развнтка немачких университета-, сад нам се дала прнлнка да те чланке допуннмо у погледу спољашњих и унутрагињих погодаба немачког университетског живота чланком Вл. Чумикова „Современние н1;мецк1е университетн“ у Жур. Мнн. Нар. Просвћшенгл, декаб. 1896. г. стр. 302. — 33 3 Преводнлац. 33*