Дело

512 д е л о университетпма, због чега се у њиховим университетима находи мање ученнка но у земљама с дужим курсом. На растење п опадање броја ученика јои1 утиче економско стање једне земље. Велики економски полет уиућује све снаге индустриском раду, док економско опадање чини, да што већп број тражи државну сдужбу нли друге слободне проФесије, за које се пшге академиска сирема. Број сгудената у појединпм универсигетима немачкпм лено нстиче струју к већим центрима, као што су Берлин, Мпнхен, Лајпцнг.1) — Зна се још п то, да су у малим университетима многобројннји нижи течаји, V већима нак — виши, док у осредњим нолињу п довршују учење. Некада је богословски Факултег бно најпосећенији — у половини овог века нмао је готово половнну свих студената, у последње време има богослова-лутерана од 13—15° 0, а католика једва 4,7џ1о. Четвргина свих сгудената уписана је у правни Факултет, медицинарима број расте преко 30° 0. Највећн је број студената пмао философскп Факултет 1881. годипе. 41° 0, али од тога се доба оиажа осетан назадак, сада их нма око 26,5° 6. Пре сто година могао је сваки, н с најслементарннјим образовањем, ступатн у уииверситет, тако се мало пажње обраћало на спремност. Сада се пак иште сведоџба испита зрелости нз класнчне гнмнасије с деветогодншњим курсом, али за иеке је дисцннлипе слободан ирнступ и абитуријентима реалних гпмнасија (за магематику, природнс науке и нове језике), има међу тим нзгледа да ће се иуштатп н у медицинскн Факултет. Младићи, који се приме у философски Факудтет бсз сведоџбе о исппту зрелости, не пуштају се на државни исиит Али свп младн људи, којн не мисле ступатн у државну службу п не желе нолагати државнпх испита, могу не само добити впше образовање научно, шта впше и учени степен (докторат). Држава нити нагони, шггн има нрава нагонити своје поданике да се подвргавају испитпма, ако онп пс ћс, она само може то захтеватн од кандидата за државну службу, као што п прнватнн људн то нсто могу тражитн од оних, које у своју службу примају. Слободом униса у унивсрситет без сведоџбс о положсном исниту зрелостн највише се кориете, као што ,је и очекиватп. у философском Факултсту. Тако на пр. 1802. г. нпје нмало сведоџбе о исипту зрелостн од 612 ученика философског Факултета, уииверсигета у Лвјпцигу више од половине, — 320. Немачки студенти походе университете пзмеђу 18 н 30 године. У нронмом су веку моглн раније ступатн у унпверситет, али како су у овом веку све више и више раширпванн школски програми, број ученика средњих година осетно је порастао. Од 11.475 учепнка у нрускнм университетнма било је свега 58 њнх млађпх од 18 год., а 12,4'У,, VV Чнталац 1.е сваког семестра иаћи бележака о кретаиЈу ученика у немачким университетима н вишим школама у 111и.ч1г. 2еИпп^, } оде.кку 11осћ8сћи1еп иис! Сјиусг8ЈШеп .