Дело

ЈШЧНОСТИ У ИСТОРИЈИ 1. Историски правци према овоие питању Има не једно но више питања из области ФилосоФије истори]е, која на први мах изгледају да су чисто апстрактне природе и једино од теориске вредности, те су од интереса само за стручњака. Кад их пак по изближе расмотримо видећемо да су, нека од њих, од интереса и за лајика и нестручњака, јер су тесно скопчана с практичним животом. Тако је нешто и с питањем којим се мислимо позабавити у овоме прилогу. Оно није скинуто с дневнога реда ФилосоФије историје а исто тако мучи и практичне мислиоце, нестручњаке кад им необичне чињенице јавнога живота скрену свакидашње погледе, те се за часак баце у размишњање о њима. У јавном животу често настају моменти, кад се само собом намеће питање: да ли је судба народа и друштвених система зависна од ћефа и воље великих личности историских ? Да ли је добар или зао историски удес једнога народа то исто, што и судбина великих њуди? Да ли велике личности могу свемоћно утицати на ток, срећу или несрећу једнога народа, те могу да му измене судбину и даду јој правац какав они хоће ? Или за овакву или онакву судбину народа нису криви ни заслужни појединци велике личности — већ оу ту каквп дубљи узроци општије природе ? Оваква се питања у политичком животу често намећу народима. А нема народа чија је судбина ишла једино глатким путем, без препона и потреса, мирним. одређеним темпом, већ је сваки од њих у свом животу имао, поред успеха и ведрпх и светлих дана, још много тешкоћа и нвуспеха. Нема