Дело

ЛНЧНОСТИ У НСТОРНЈИ 5о од најстаријих дисциплина ни до данас није извојевала себи несумњиво место међу наукама. Али је све то истина. Ма како јака била наша воља да историју признамо за науку, она још то није^ она *је на путу да то постане. Тврдимо ли да је она већ наука, то нас на то пре наше добро расположење но уверење нагони, јер само један поглед на сувремено стање исторпје кдзу^е нам да није тако. Ретко у ко]ој области знања људског да влада толика несређеност и неодређеност као у историји. Нигде није субјективности дато пространије поње колико у историји. Отуда толиких различних тежња, отуда толиких праваца. Сваки пак од њих брани своје право опстанка одричући га другоме, да није лако наћи се у таквоме хаосу. А основна питања, од којих зависи и научност историје и њен карактер, стоје нерешена. Истина да је то пре посао ФилосоФије историје но саме историје, али је несумњиво да од њих зависи научност њена и карактер јој. Али^ као што рекосмо, какво ће се становиште према њима узети^ тако ће и историски рад имати литерарни или научни карактерИ док још ни тедан од праваца није потпуни победилац, дотле је и дата могућност историку да по субјективном схватању заузме гледиште према оним основним питањима. Није дакле чудо када се чују гласови, који споре историји научни карактер1) и дају јој место између науке и ноесије. Тим пре су овакви прекори оправдани, јер и међу самим историцима нису на чисто колико се простире област историје и шта је главни предмет историског излагања ? Да ли историја има да се бави само прошлошћу политнчког живота, да нам изнесе мене и развиће државе и то споњне а не њена унугарњег строја, да нам покаже само како је било некада, или има још и других задаћа ? Или историја има као поглавиту задаВу да нам покаже развитак културе, бацајући узгред своје погледе на мање значајне чиниоце — као што је развитак политички и државни и то само колико је од утицаја био ? И докле једни узимају да је култура само ресултат и пратилац политичкога-државног *) Научнн карактер одлучно сиори иеторији социолог Гумпловић. В. 8ос1о1о§те а Ро1Шк уоп ГлнВп^ Оитр1ом’1сг. ГШрг^ 1892.