Дело

Д Е Л 0 ')6 појава, то је на крају крајева прст Божји ! Невидљива сила, нао историски Фатум , уиравља током историског живота и одређује судбину великих људн и народа. Историци средњега века сви су задахнути том философијом. и њихови радови сведоцп су утицаја њихова времена. Сви историски саставн средЕвега века носе отисак тога религнозног духа, духа свога времена. Кад је духовна власт изгубила своју надмоћност и светска ојачала, апсолутизам нрокламовао своје божанско право над народима. тада и историја добива ново обележје свога времена. Као тииски пример овоме правцу може нам послужити Воз8ие1>а О18соиг8 8иг Г ћ181;о1ге ип1Уег8е11е. Он је философију историје, поставившп је на религиозну основу, ставио у службу апсолутизма, доказујући његово божанско порекло и право, а поткреиљујућн то доказнма из св. писма. Када је пак апсолутизам почео опадати, када је нови дух времена — век здравога разума обладао, тада н историја добпва друго обележје. Дух XVIII в. скроз и скроз је неисториски, прогивник свему антикварском, одриче право опстанка тадашњим друштвеним Фсрмама живота , као нечему што је потекло из насиља, из умне недозрелости масе , као нечему што је излишно и штетно. Само оно што се може оиравдати нред здравим разумом, вреди да живи ! Такав правац, где је све само с глелишта здравога разума оправдано или неоправдано, а нема се обзира на сувременост потреба и историску нужност — правац рационалистички огледа се у делима историка XVIII в. па и код историка XIX, који стоје на пстоме земљишту (Ротек, Струве и т. д.). Разуме се да овај — неисториски — рационалистнчки правац није помогао нанретку историје, но ире јој је одмогао. Једина је корист од њега што је скренуо пажњу више но до сада на кулгуру, одбацујући свемоћ појединаца Ми знамо чему је одвео овај негативни критички дух XVII в. Револуција Француска ако нијо његово дело а оно је бар њиме ускорона. Знамо и какви су ресултати њени. После револуционарних терора и анархије настала је реакција, која је оиет тежила другој немогућности — да врати европско друштво у стари колосек, као да револуције никада није ни било!