Дело

.ШЧНОСТИ У ИСТОРИЈИ 0 < Отуда реакција поштује све што је антикварско, износећи из заборава старе скаске и истине, и правдајући историском нужношћу да је све, што је било, било на своме месту, као једна потребз, времена и друштва. Дух XVIII в. био је скроз неисториски а почетак XIX потпуно 'историски. Тамо неиоштовање ирема старини и онда оправданост рушеЕка; а овде пијетет према ирошлости , јер је све то морало бити. Отуда и утицај новога духа и на друштвене науке и историју. Најпре овај дух осваја земљиште у правној науци (Савињи) постављајући је на историску основицу и узимајући да је право ресултат историског живота , а после и у осталим друштвеним знањима. Ну поред оне опшге одвратности према ресултатима револуције и пробуђеног пијетета према прошлости , на стварање новога правца имао је утицаја још један Факат. Он нам такође иомаже наше тврђење да је схватањв историје у тесној вези с духом времена. Револуција је уништила не само сталешке разлике, аисолутизам владалачки, већ је исто тако у њеној тенденцији било да уради то и с народностима скупивши их у једну универзалну државу а имајући пред очима већи идеал — човечанство. Реакција противу револуције и њенихдела, баш је тиме и почета, што су противу такве тенденције: да их нестане, устале саме народности — најнро у Шпанији а после у Немачкој. Из те борбе, која је потекла из нагона самоодржања, никло је начело народносно. Бранећи свој опстанак народи постају свесне личности. Отуда је и ово народносно начело демократско, јер му је суштина слобода, право самоопредељења народа једног као свесне и правне личности. II нози дух времена — дух XIX в. — има историско-национално обележје, — пијетет према прошлости и историском процесу и одушевњење за народносно начело. II историја је морала подлећи утицају новога духа времена. Историји постаје сада предмет држава — њен историскн живот, њене мене, њени односи с поља и изнутра. Али држава је само облик националног живота. А на крају крајева носилац је историског живота — народ. Ту је кључ разуме-