Дело

58 Д Е Л О вања свега развића, свега процеса. Народ је пак као и личност, и он нма свој карактер, своју душу. Карактер се његов може мало изменити, а у главноме је непроменљив. Карактер једнога народа' — или бол>е да се изразимо «душевна конституција” — од искони је такав. Према томе, једноме је народу урођена склоност чему, или подобност за шго. Темпераменаг је такође урођен; један је народ више сангвиничан, други колеричан и т. д. Французи су сангвинични, лако се одушевљавају али лако и охладне, отуда и несталност у њихову политичком животу. Њихова је друга махна лакоћа и површност, детињска сујета за славом. Немци би били спорији али достижни, хладни али не и равнодушни , у опште сређенији људи па отуда и сталнији али и конзервативнији итд. итд. Упитамо ли се од куда тај индивидуални карактер народа, како се развио да ли под утицајем историских и геограФских нрилика, добићемо одговор да све то лежи у — мистерији личности. Сваки поједини човек има заједничких душевних и физичких црта са свима осталим из своје специје. Али опет зато сваки од њих поред заједничких особина, има п чисто својих, личних. који му дају засебан карактер, — чине његов индивидуалитег. Од куда ова осоиштина, индивидуалитет, ми не знамо; одговарамо овом чуђењу празним одговором мистерија личности. Исто је тако и са народима — јер су и они индивидуе — и они имају свој дух — који је извор његову моралу, праву, обичајима и другмм културним одликама. То је основна мисао историске школе XIX в., која је свој одре^енн тип добила најпре у Немачкој а после обладала п осталом Европом. Да би објаснила исторпске догађаје, ова индивидуалистичка — идеалистичка — школа уноси један неодређени Фактор, и преноси тежишто на нематеријалне чињенице. Индивидуална исихологија претвара се у колективну — Уб1кегрзусћо1о°ре. А од свега овога, научност историје још већма страда, јер се карактер и дух једнога народа не могу — овако узевшп — објаснити ни геограФским ни климатским разликама пи расом. Народи иод сличним геограФским приликама, па чак ако су и суседи, .и ако истој раси нрииадају, имају онда различиту душовну конституцију. Код толиких индивидуалитета, носилаца историског живота. немогућно је генералисати.