Дело

66 Д Е Л 0

— Ти, Книћанин, Мутан, Божо и Обрад идите на Лзубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак. Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж. Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у иомоћ. Ово бешо заповест, и не би јој поговора. * * * Тек што Рајић сгиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак. Ова вест доведе у забуну Рајића и другове му. — Боме нема шале ! — рече Книћанин и заврти главом. — Не бп ли добро било да се иовучемо и Милоша сачекамо ? — ирихвати Капетан-Божо. Јунаци иогледаше у земљу. — Шта велите, браћо ? — упитаће Рајић након дуже почивке. — Готово да одстунимо — рече Божо и иропрати очима свв редом. — Хм... да ли ће то бити добро ? — утаче се Обрад. — Далеко је од добра. .. Ваља бирати маЕве зло — одговори Рајић. — Избегнемо ли ирву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад. — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... Ваља народ окрвавити. — Је ли тако, браћо ? — упита Рајић. — Никако друкче. Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин. — Е лепо, браћо. Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно. Трећег дана у вече Ћаја-паша стиже у Чачак. Њогов долазак ужурба Србе. Све се даде на посао. и до поноћи беху саграђена и иоследња два шанца према Морави. Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу. Ово расположи Србе , ирикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху наиад Ћајин...