Дело

67 Н Е П М А Р Н Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму ЉубиК. Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страки. Рчајић виде то и припреми све што беше потребно. Одед,ења се упутише у правцу Мораве. Кад стигоше на један километар, развише се западно и источио. Срви их чекаху у шанчевима. Средина турске војске цримаче се к Морави на 500 метара. Остала одењења удараше лево и десно. Не иотраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах за тим загрокташе пушке. Борба иоче. Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа. Рика топова упрепасти Турке. Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу. Али то беше за тренут ока. Борба се на стави, и то са још већом жестином. Обрад и Божо опалише по један плотун. За њима учикише то исто Книћанин и Мутап. Турци се не збункше. Они стално продираху и већ дођоше до Мораве. У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке. То беше Рајић са својима. Он сгајаше на шанцу и командоваше паљбом. Борба се разви у велико. Громови затрешташе с обе стране. Љубић и Мораву притиште магла. Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака. Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве. Рајић виде то, осврте се тобцијама и повика : — Пали ! Топови рикнуше. РаЈић, брзо као муња, стрча у шанац , рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве. Имаде шта и видети. На Љубићу дар-мар. Турци заузели