Дело

Н Е И М А Р И 79 — Оно. . твојим момцима. Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече: -- Милићу ! Прими овај дар и подели с друговима... Нека вам ре просто, алн... и иодиже прст... да ми нисте образ окаљалиЛ — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, п'а приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра. — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима .. Где ваша длака. ту моја глава. ЛатиФ пође Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, огпратише. — А ти, сестро ?... Куда ћеш ти, ојађенице ? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом. — Куд знам ? — одгорори жена и слеже раменима.. Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи. Жарко помилова децу. извади кесу, дарива све редом, рече «збогоми и оде за својима. Жарко прима аманет Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земњи. Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију. Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење. То беху штитови, иза хојих се оваки сигуран осећаше. Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха. Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења. Милош прибра сву памет и сву снагу. Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред. По кренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи. Он разасла позиве на све стране, иозивајући народ на оружје. Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прикрилише Чачанско пол^е. Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за осудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ. Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у