Дело

Н Е II М А Р Н 81 Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и сенуше безбројне муње Танад заФијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу. Мплош и војводе стрчаше у шанчеве. Још >се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље. На~бву ватру Срби одговорише из свих шанчева. За тренут ока, диже се урнебес. Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве. Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака. Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ ириступише на 400 метара. Дотле, па ни корака даље. — Напред ! — чу се глас из средњег српског шанца. То беше глас Милошев. — Напред!... Напред! — оде глас од шанца до шанца. И диже се олуја, и створи окршај. Срби поискакаше из шанчева. избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља. Турци сложно удараху, али узаман. Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише. Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше. Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше. Беху један према другом на 800 метара. — Шта чекамо ?! — чу се глас са српске стране. То беше глас Обрада Момировића. Тек што ова реч беше изговорена , а из дружине Обрадове загрокташе иеко.лике пушке. Турци одговорише, и борба се понови. — Напред!... Напред ! — зачу се са свих страна. Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише. Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту. У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.. * * * Де.то ХП1 0