Дело

82 Д Е Л 0 Истог дана, у вече. стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом. Мнлош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди гпта коме ва.ва чиннти. Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот. Сви иритајаше дисање и ослушнуше. Топот све јачи. — То је Молер скоњицом! — рече Милош живо и устаде. Војводе поскочише и пођоше на сусрет. Зачу се већ рзање коња Доиста то беше Молер са 500 коњаника ВоЈВоде му приђоше и поздравише га. — Стиже ли? — упитаће га Милош ? — Стигох. алн доцкан — рече Молер и сјаха с коња. — Не брини ... Имаће иосла и за тебе — одговори Милош. — Што ?... Да неће џгадија гшнова да окуша срећу ? — Боме, ето је зором... Него одведидер коњицу у ону ШУ*МУ — рече Милош и иоказа руком. Молер отнрати коњицу до шуме издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев. * * * Сутра дан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризоиту, примичући се све ближе ка Дубљу. Кад стигоше на један иушкомет, оборише ватру дуж целе линије. Срби не одговорише. Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру. Срби и тад не одговорпше. Турпч нриђоше па 600 метара, сипајући нспрекидно ватру. Срби пх и даљо оставише на миру. Ово ћутање к’о да збупи Турке Они стадоше. У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах за тим осу се п пушчана ватра. Турци со ускомешаше, али се брзо прибраше и са још вћом жестииом нападоше.