Дело

Н Е И М А Р П 83 Отпоче борба, страшнија од јучерашње. Куршуми сипаше као град и запњускаваше српске шанчеве. Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне гоповске и пушчане ватре. Бојно пол>е Јппчеад у диму, као гора кад се облак на њу свали. Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара. џ У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше. „Ј<нд*се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља. У брзо за тим рикнуше и четврти топови. Коњица српска пренерази Турке. Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу. У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће. Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријате.ка с бока. Турци одступише у нереду, Срби их потераше п нагонише преко ритова и бара. У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу — ГТогибе !... Погибе ! —• чу се глас. Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи. — Шта би, побратиме?! цикну Жарко и иритрча Стојану. Стојан страховито зајеча. Жарко баци пушку, клече и загрли поб. атима. — Праштај.... побратиме... праштај ! — изусти Стојан борећи се с душом... Поздрави ми оца... Аманет ти Спасенија.... Јуначки си је добио.. .. Богом нека ти је просто. То рече и издахну. Жарко га подшке, притиште на прса и пољуби неколико пута. По том скиде капу, погледа пут неба и ирошапута неколико речи. Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе. Кад се диже и обазре , на хоризонту не беше ни Срба ни Турака