Дело

84 ДЕЛО ' •КЊИГА ОСМА 3 А III Т И Т НИК Гранчица мира Победом на Дуб.ву неимарн српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје. И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву. Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, или да је украси. «Куршид тражи да положите оружје” рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру. — «Ја то не тражим. Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.” Чудач обрт ствари ! .. Колико ли је домова требало порушити и огњу нредати, колико лн крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, нуне значаја ? „Носите и топове за појасом” беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности. То беше јавно признање народне моћи и његових права. Иогодба беше иовољна. Оиа собом пружаше двоје : слободу и штит њен — оружје. Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закњучи мир, — мир , који му даваше маха, да развије сву своју генијалност. Нзегови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије. У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше. Цвети 1815. зак.вучишо чегир-вековно робовање. Пеимари испунише часно дужност своју и вратише се својима. Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове. ПеКине и гудуре опустеше, а домови, по.ка и њиве оживеше. На место писко и јаука, весела песма захори се гором и дубравом. Сва се зем.ка преобрази п суморна лица озари светлост. Сунце се осмехну са ведрога иеба, а на лицу неимара засја радосг и милина. Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обнов.пених домова својих , певаху и уживаху у драгоценим илодовима дуге и мучне борбе. Они бишо и помреше, ал потомству вечни спомен оставише. Грбова њиховпх нема више. Време. је збрисало са њих и