Дело

ЈУНА.К НАШИХ ДАНА 289 само у њега можемо поуздати, како је он стуб и умна снага и да ће његови успеси бити народнн успеси. Говорити о себи, али прећи одмах на њега као узор „За све ове походе треба црно одело , цилиндер . рукавице, колаа.... На другој страни беху исписане походе тпто треба учинити: професору Марковићу, професору Вилотијевићу, начелнику санитета Д-ру Недељковићу , кир Димитраћу , суседу Димитраћевом Јовановићу, председнику суда, Стојишићу. касационом судији и Јевтићу трговцу Испод њихових имена стајаше ова напомена: „За ове походе треба црно одело, рукавице, полуцилиндер. Не требају кола. “ Онда долазише походе друговнма од којих су неки професори, неки секретари судова и судије , а неки чиновници министарстава. Испод њихових имена не беше никакве напомене, њима ће ваљда ићи у обичном оделу .. Опет преврте лист. Ту сад беше читав програм. Он се загледа у њ читајући оне сићане редове .. Ништа није изгубио из вида, ни једну стварчицу, а свака стварчица што ју је забележио имађаше дужност да истакне њега... — Добро је! — рече задовољно склапајући књижицу. Ако сам и радно нисам узалуд! Све је предвифено. У осталом ако сам нешто и заборавио то ћу допунити у току рада. Остави књижицу у џеп, па опет узе правити цигарету. На звонику изби осам сахата. Опет се зачу куцањ на вратима. — Напред. .Уђе берберин пуначак омален човек, ретке косе , уфи. тиљених бркова. Он држаше у левој руци торбицу од мушеме. у којој му беше алат, а у десној шеширић с малим ободом. Како уђе поклони се грациозно. — Слуга понизан! Добар дан7 господине! — Добар дан... — Част ми је представити се: Јован Радоњић, берберин. — Драго ми је —• рече Срета прилично хладно. — Мало пре дође ми „хаузкнехт“ и рече: „мајсторе, дофите да обријете једног господина.“ Ја сам био, знате, сам у