Дело

298 Д Е Л 0 само шега него сву кућу Кад на службу стадоше, дођоше у цркву н Господар Милош — чија престоница беше тада у Крагујевцу и који се неким послом десио у Београду — и Господар Јеврем брат његов. Када дође време да се Апостол чита , Стеван изиде и очита га тако лепо да су ева срца заиграла. Отац му је плакао у цркви од радости. После службе Божје, кад пред цркву изидоше, запиташе Господари: чији је то дечко што је тако лепо Апостол читао. Свештеници погледаше учитеља а овај Стевана за руку те изиђоше пред Господаре и приђе им руци. — Ко те је научио, море, да читаш тако лепо? — упита га Господар Милош. — Учитељ — одговори Стеван. — А слушаш ли ти учитеља ? — Најбољи ми је ђак, господару. —- А волеш ли тн књигу, море ? — Волем. — А би ли још школа учио ? — Бих. — Добро онда ћу те ја школовати. Ти си мајстор Т>орђев син ? — Јесам. — Е нек си жив и здрав! На ти ово! Па му спусти дукат у руку. То уради Господар Јеврем који га још и помилова ио образу а учитељу рече да дође у конак. — Оцу његовом, ма да не беше право, ласкало је то. Он пристаде кад је то жеља Господарева... И тако Стеван пође на науке. Учио се врло добро. Сваког испита доносио је кући кшигу што је добио и „Похвалителни Листа, који је отац одмах дао метнути у оквир као своје мајсторско право“ и обесити у соби нека сваки види. Кад Стеван сврши науке у Београду, Господару се прохте да га да да и даље учи. Дозвао је себи Т>орђа па му рекао: — Нама треба научених људи. Видиш ово је земља неписмена: неписмен ја, неписмени ови око мене. А око нас људи научени, зинули на ову лепу земљу, што смо је крвљу нашом откупили , па хоће да је прогутају као трешњу. Да је то,