Дело

ЈУНАК НАШЛХ ДАНА 297 зори гледаху у башту заса^ену разним воћкама које сад врло невол>но изгледаху, јер оголеле шибљике штрчаху у нереду а с н>их падаху велике капи на влажну земљу. ('оба у коју уђоше беше радионица министрова. Без икакве раскоши беше просто окречена; десни зпд беше претрпан књигама, а тако исто и велики ппсаћи сто на коме стојаше, сем осталог, и неки започет рукопис. Према столу беше један кожни диван а до самог стола једна столпца; другог намештаја није било сем још мале тучане пећи у ћошку у којој пуцкараше ватра. Стевану Којићг могаше бити нешто преко педесег година. Импонзантно је изгледао овај старац са његовом као снег белом косом и брцима, свежим, озбиљним и здравим лицем, и високим стасом који не беше ни најмање погурен. Рођен у Београду, син једног терзије, који у доба детињства његовог имађаше огромну радњу која је врло добро радила. и кога отац хтеде по што по то нагнати да изучи исти занат, како би поред имена и крсне свеће наставио и радњу очеву. Али Стевану не иђаше занат од руке. Радије би он дрва цепао или коње тимарио, него што би сео да продева крајац. Мајка му, која беше веома болећива за децом увиде то што етроги отац никако није могао па навали на мужа да дете у школу даде. ()тац се у почетку противио, али разлози матернни беху веома јаки и он попусти те га даде да књигу изучи. Сав срећан Стеван се даде на науке тим пре што му је о гац припретио да ће га вратити на занат ако само не буде Х’чно. Учио је и дан и ноћ. Све своје књиге знао је на памет; часловац, псалтир где отвориш читао је као какви стари попа; сем тога читао је и песмарицу н Доситијеве књиге. Баш при крају „нормалне“ — тако се зваше основна школа — кад је отац мислио да га је доста школовао и да би га требало где у трговину дати, срећан случај осигура даљу науку и школовање његово. Било је то лицем на^] ],вети. Учитељ одредио њега да чита апостол, што је обрадовало не