Дело

300 Л Е Л 0 воли своју отаџбину. Он заволн оне мирне и благе обичаје, ону патријархалност у дому и демократски дух у друштву. Отварао је очи и загледао сваку ситницу тражеки шта би се могло позајмити од те цнвилизоване земље; размишљао је да ли да ту позајмицу просто пренесе или прекалеми на какву готову основу која већ постоји... И тако учећн и радећи довршио је своје школоваше и вратио се пун оре за радом кући. Ступио је одмах у државну службу. Своју делатност почео је у просвети као проФесор. Одмах у самом почетку, видела се и његова искреност и његова спрема. Он није прегонио ни у чему, није тражио од просвете да она да оно што даје тамо, где је он учио, јер је рачунао са чињеницама с којпма се располагало. Благотворан утицај његових савета показивао се већ на самоме послу; он је био тако стваран да није требало велике памети па да се опази... У том се десио један прелом V државном животу. Босподара Милоша и Михаила свргоше с престола. Он, као обележени Обр еновићевац, више не имаде оног утицаја, али га не дираше; само га кренуше из Београда у једну варош у унутрашњости. Међутнм он је и даље радио. Где је год требало паметна савета он га је давао, где је требало дела био је први. И ако су га сматрали за противника, гледали су га и трпили јер је био потребан. Није био букач, али се никад није уздржавао казати јасно и отворено своје мишљење о овој или оној ствари. А прилике у земљи ишле су путем који је судбина прописала; а путеви судбине су врло чудновати. Нико се тако човеку не може насмејати као судбина. Кад мислиш да си све средио и удесио — она ти тек, каквом било ситницом, поремети све и ти тек онда видиш како ниси ништа урадио. Тако је било и ту. Оно што беше доле дође горе. Светоандрејска скупштина учини читав преврат. Он, као члан њен уђе у историју својим радом и енергијом. Њега вратише на своје месго. Али ту је требало преуређења у свима гранама државног живота. Неколицина њих истакла се а међу њнма беше и он. Сад је настао свом сна