Дело

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 301 гом и предао се послу свесрдно. И науку и искуство позвао је у помоћ те је лебдео над послом занесено и предано. Имао је једно начело: у свакој ствари тражио је основе у животу народном па ако је што додавао додавао је опет према животу; са страхом је погледао на сваку позајмицу од цивили зације бојећп се да то не буде тропска биљка која не ће успевати на овом поднебљу, или отровница која може заразити организам. У томе је био толико пажљив да је терао до конзерватизма држећи се пословице: незнано —- непитано, знано — вољено... И док је тако радио и тако се послу предавао — сваки би рекао: Па то му је ваљда сва брига! Међутим он имађаше једну грдну бригу а то је кућа његова. Имао је доброг друга али није имао среће — деца му се нису држала. Пет синова имао је — сем Славе — и сних пет је дао матери земљи. Или их отргне неумитна смрт кад су најслађи кад тп се распричају; или кад у отвореном високом челу гледаш наду и радост. Од пуне куће остао је само Слава. Он је био живот и радост, он је био накит седе косе и потпора старосги — кућна свећа и колач. Па ето шта н с н>им би!... Ноге су клецале старом Стевану за све време док је Сретен Славу прегледао. Трудио се свом снагом да завирн у душу овом младом човеку. али старе очи не умедоше више читати у туђим очима... Није могао издржати даље, за то позва Сретена у свој кабинет, у који су мало час ушли. Клонувши на своју столицу, он руком показа и Сретену столицу. — Седи синко. Сретен климну главом у знак захвалности и скромно се спусти на столицу. - Пре свега, дете моје ја те молим да будеш искрен. И ако сам родитељ и ако би ме твој одговор могао убити <опет сам рад знати како стојимо са Славом ?