Дело

САВА БЈЕЛАНОВИЋ 317 практичну, да извојују својим земљацима поједине националне тековине. У то се Аустрија брзо нађе у новом спољашњем вртлогу, који одјекну у њеној уиутрашњој политици можда значајније но онај 1859 године. После дужега такмичења у Немачкој беше дошло 1866 године до непријатељства између Аустрије и Пруске, те оне узеше да борбом одлуче којој ће остати првенство међу немачким државама и која ће од њих извршити Немцима мисао народнога уједињења. Тим се одмах користи млада талијанска краљевина, да допунн ослобођење талијанске земље од аустрискога утицаја и господства, које је 1859 онако срећно било изведено. Али је за нас значајно највише то, што је у програм талијанскога освојења, као предмет жеља талијанских патриота, ушла и ДалмациЈа. Већ су за рата 1859 године биле заселе удружене сардињеке и Француске ратне лађе у луци Бара талијанскога а сад, 1866, пође силно бродовље Виктора Манојла право на Далмацију. Те спреме оба пута силно узрујаше наш народ, те се организова народна војска, да не да непријатељу да се искрца. Ну вишка битка (1866), у којој светло оружје тглијанско беше побеђено колико војничким талентом ћесарева адмирала толико Јунаштвом српских и хрватских помораца,, умири све те зебње. А како се ратовање сврши тим што Виктор Манојло доби Млетке, оста Далмација нолитички и привредно одсечена од Италије, па се и школске везе пресекоше, а и остале просветне проредише. Притецање се нових талијанских елемената у Далмацију прекиде, и далматинско Талијанство спаде на ону много елабију помоћ, коју му још могаху пружатп друга талијанска и поталијанчена места у Аустрији, Трст им на челу. Али, то вреди запазити, влада у Далмацији после 1866 не иреста подражавати талијански елеменат против народа, и ако правац талијанскога живота, који њу победи 1859 и те друге године, јасно казиваше да од њега нема користи за Аустрију. У осталом, Беч је, као што свак зна, после мира 1866 целу дуалистичку реФОрму и извео баш у духу очито непријатељском за Словене. Немачки народни покрет беше ћесаровину довео до Садове и Краљева Граца, и она, да би и даље могла угађати Немцима, па било и у суженим границама, склапа по-