Дело

316 Д Е Л. 0 Многобројне су политичке промене које су од тада, за ових тридесет и седам година, таласале Аустријом па с њом и Далмацијом, и овде би их врло дуго било причати све опширно. Споменуће се само најкрупније; а главно је да је за ово време остајало ипак народу у Далмацији увек толико одушке, да је могао одмах с 1860 годином наставити рад на свом ослобођењу од талијанштине. Прве кораке у овоме иравцу аустрискога политичкога живота учини цар проглашењем устава од 1860 године. Попуштајући модерном духу, устав је признао да су сви грађани једнаки у погледу на веру, плаћање порезе и службу у војсци, а иначе се наслањао на дотадашње иовлашћене сталеже и у основи је признавао принцип Федерације разних, историски засебних, аустриских земаља У том смислу цар одели један део своје законодавне власти саборима појединих круновина или покрајина, састављеним од сталешких представника. Услед тога су се и Словени надали да ће се, тако у појединим земљама, моћи ослободити туђинскога притиска. У том погледу беху и учињени неки први кораци к Федералисму. Поче се радити да се Далмација уједини с Хрватском и Славонијом, и именована је депутација далматинска, да у Загребу, с тамошњих чиниоцима, изврши уједињење тпх земаља. Али ново министарство, Шмерлингово. почетком 1861. прекиде тај рад и поведе Аустрију путем уставнога централисма са немачком превлашћу. Аустрија се још носила мишљу да сачува и још ојача своје место у Немачкој, па је. ћа помишљала да она изврши уједи њење немачкога народа. Тада буде издана допуна оном уставу. те се већи део законодавних права пренесе с покрајинских са бора у бечко царевинско веће. Том уставном допуном и доцнијим законодавним радом министарство је ишло буржоаско-либералним правцем, пошто је и немачки народ у Аустрији, за који је влада и радила, имао огромну превласт у грађанском становништву и самих иначе чистих словенских крајева. — У Бечу наши људи ступише у везе с осталим Словенима посланицима, нарочито Чесима. Њихна је политика имала две стране: начелну којом су по духу Федералисма тражили уједињење с Хрватском и Славонијом, и