Дело

САВА БЈЕЛАНОВИЋ 315Нова струја имаше брзо одзива, али према талијанштини беше још слаба 1848 године покрет револуционарни који пође из Француске по Јевропи захвати у се и Аустрију. Метерних буде збачен, а уставно доба оглашено. Нови дах гшрну и Дал мацпјом. Али су у њој Талијанци још толико били силни, да су се Срби и Хрвати само местимице могли појавити. Вођа Петрановић беше изабран за посланика у Беч у изборном срезу книнском, обровачком , дрнишком и врличком. Патриоте су раде биле да иду у заједнички хрватски, славонски и дал матински сабор. Алм се није ишло у Загреб ; за то не беше довоњно јака ни хрватска ни српско-хрватска свест. Место тога окренуше се стазом, Далмацији приступнијом , ка Словенству које беше за средиште изабрало чешки Златни Праг, где буде послана с потписима изјава да пристају на одлуке словенскога конгреса, а далматински посланици отидоше на државни сабор у Беч и Кромежир. Ту се, у друштву с осталим Словенима, радило у Федералистичном правцу, а уједно војевало за поједине практичне тековине народне у Далмацији, које су имале да утру пут потпуном изједначењу српске и хрватске народности с талијанском.1) Оно шго се тада радпло сматрали су народни њуди као смеран почетак, кад али се од једном промени. Крајем 1849 наста у целој Аустрији политички назадак познат по имену главнога извршиоца, министра Александра Баха, па и у Далмацији, као и у свој царевини, умуче пред силом сав народни покрет. Народни сс борци стадоше гониги, свака јавна појава народнога живота узбијати, тући. Тако потраја све док неуспеси у талијанском рату 1859 године не обелоданише сву слабост тога апсолутистичнога система. На тај се начин ново доба у Аустрији огласи почетком 1860. 1| Тадашња се иотиштеност нашега народа најбоље види по скромности успеха, за које се залагао Петрановић: 1, да се српски језик огласи као обавезан предмет (пе наставни језнк !) у гимнасијама; 2, да се издају једне службене новине на српском језику; 3, да се оним унијатима, који су пре били отргнути од православња, допусти да се смеју опет ‘вратити својој цркви. II кад је то успео, Петрановић је, с правом у осталом, сматрао да се није залуду мучио. Он је, ме!,у тим, имао и други свој, са свим широки, програм.