Дело

314 Д Е Л 0 У почетку је рад приморских посленика био двојак: један на јачању народне свести у свим редовима својих присталица, а други на повраћању одрођење браће. После наста и треће: сукоби с непријател>има. Први поче православни Шибеничанин Божидар Петрановић, који ће ово цело време остати вођом свега покрета. Био је васпитаник карловачке гимнасије па за тим , на градачком университету, друг у једном патриотском ђачком колу у ком међу осталима беше и Људевит Гај. По повратку у завичај стане он 1835 године издавати „Љубитењ просвешченија, српски далматински Магазин” или, како се звао за ирве две године^ ^Алманах." Чланци су били врло различите садржине, а за буђење народне свести значајни. Али је још значајније што је међу сарадницима било, поред православних, и католика, колико из Далмације толико из Босне и Хрватске. Знак новога напретка бешо лист «Зора Далматинска” коју у Задру покрену Анта Кузмановић 1844 године. На челу првога броЈа штампана је характеристична песма Петра Прерадовића: «Зора пуца.п*) Тим борцима приступи угледан трудбеник, Дубровчанин старе властеоске крви, кнез Медо Пуцић Он приношаше покрету сву силу пробуђених старих ксловинских” предања српскога Дубровника, као што Петрановић са својим ближим друговима доношаше сву свежину православнога Српства. 11) Прерадовик је мало пре тога у Млецима, у једном друштву поштених патриота, ■био враћен своме народу, од кога га је било отргло немачко школовање и образовање. Из поменуте значајне песме, коју је у Задру спевао, ево неколике строФе, из којих се јасно виде мисли пееникове, кад се само има на уму у каку су их троструку одећу морали завијати: песнички облик, штампарска ценсура п песниково оФипирство у цар•ској војсци : ИолноК прође. Још покрива мир преблаги дол и гору; али лаган вјетрић шапће од истока к сињем мору, шапће слатко из тихана: „Зора пуца — биће дана !* Полноћ прође. Успавана лежи морска околица; цробуђена али једна од истока лети птица пјева слатко из тихана: „Зора пуца — биће дана ;и Полноћ прође. Још у тмини небо, зем.ва јест и вода,али с’јева од истока сјајна вила славског рода, гласн амо из тихана: „Зора пуца — биће дана!“