Дело

САВА БЈЕЛАПОВИЋ 313 те се сви будни далматински Словени нађоше у једном н ародном, славј анском колу, и ако их је међусобно много штошта делило. У осталом грехота би било прећутати још један елеменат који је за народни покрет спремио многе наше образоване Далматинце. То је национално-револуционарни дух талијанске литературе и целога народнога покрета у Италији. Он је и по Далмацији ширио национална начела и требало је само да нешто дође и скрене та начела и примени их на наше народно поље, па да се све мисли, сва осећања талијанскога патрио тисма пренесу с Италије на своју отаџбину. И доиста је талијански патриотски иокрет, кад је настало време, почео и у Срба и Хрвата изазивати тежње, унисоне с талпјанскима али засебне Тако се далматинска интелигенција поче будити. И чим се први католици дигоше, православни гомилом јурнуше у борбу. Згодно им је било што се сад поред њуди «царске вереи упуштају у ватру, од које су се, док су сами били, као сумњиви морали далеко чувати, па се за тим стаде придизати и остали народ и стаде осећати себе самога као етниску целину према Талијанцима. Ови су у то доба, заједно с домаћим Талијанашима, почели истицати Формулу — Далматинство. И кад доцције народна странка стаде тражити уједињење с браћом преко Велебита, они се огласише за политичку самосталност. ауто н о м и ј у, Далмације, по чему им се и странка назва аутономашком. Они имену «Далматинаци хтедоше дати неки етнограФско-политички характер, са свим онако како се сад хоће да има «иолитички Маџар” и «политички Хрват!и Под ту се Формулу, осем Талијанаца и за Талијанство добивених наших, скупи још све што је у Далмацији било утучене свести, плашљиво пред влашћу, предано поповштини. Ова је брзо огласила да је вера у погибли, а то јој је толико згодније било, што су православни збиља војевали да се у правима изједначе с католицима. Са свим тим противницима почињу сад «Славјани” борбу, те и они узимају на себе део ондашњега широкога народнога покрета српскога и хрватскога.