Дело

СА.ВА БЈЕЛАНОВИЋ 269 Р1иак јв национални покрет бујао; кад се већ почео, стала је и крв народна проговарати. А придође још двоје у помоћ. Прво, после пада Бахова почеше допирати и до Далмације одјеци оне демократско-револуционарне струје јевропске која је дотле била толико промена изазвала по осталим земљама, али далматински живот још не беше начела. Дотадашњим чисто националним идејама придружују се нови слободнији погледи на цркву и слободу савести, на државу и грађанска права. Друго, неке доиста либералне мере владине дадоше мало маха слободи у Далмацији. И на самом изборном попришту народни со кандидати почињу пробијати у једном по једном срезу. Они после као посланици добивају од владе и државе по који мањи али корисни уступак народности словенској. Н. пр. још пре 1866 године постигло се да се народни језик уведе делимице у далматинске судове, па поступно да се православни изједначе у правима с католицима.1) А после ((погодбев успело се да се дубровачка гимнасија истргне из руку језуитских и за тим понароди. Али је много знатније било што је рађено у кругу самога народа на буђењу свести, на просвети, на књизи. Одмах по паду Бахове реакције приређена је по предлогу Божидара Петрановића велика народна маниФестација прославом стогодишњице народу омиљенога старца Милована — Андрије Качића Миошића. То се претворило у право народно славље, које заталаса наш народ далеко преко далматинских граница. Слога између католика и православних. између Хрвата и Срба на приморју добиваше нове хране од онога духа ајугославенскога” који је у то време вејао у Хрвата и Срба у Хрватској и Славонији и у Војводини. То је време кад се духовни покрет хрватски носио широким мислима бискупа Штросмајера. С друге стране кнез Михаило са својим многоструким радом на народном ослобођењу, па Црна Гора са тадашњим својим витешким победама распаљиваху одушевљење бораца на приморју. Везе књижевне и сваке друге просветне између Далмације и осталих српских и хрватских земаља множе се тада непрестано. Дал1) Тако је Љубиша добио да сн 1862 годнне укине за Боку она наредба да м православни не раде на католичке иразнике, иа се то, нешто доцније, прошири и на оеталу Дадмацију. Дело XIV 18