Дело

270 Д Е Л 0 матински књижевници јављају се својим делима у већим нашим културним срединама, неки у Загребу, неки у Новом Саду, некн у Београду, неки и на Цетињу. Све су ређи они који иду у Млетке, Милан, Фиренце или Рим. Осем тога у самој Далмацији стварају се центри раду књижевно-просветном. Иницијативом Петрановићевом основа се одмах 1862 године у Задру «Матица Далматинска”, која издаваше радове домаћих књижевника, намењене народном буђењу и иоуци. Још се знатнији књижевни покрет заче у Дубровнику. Ту већ доста рано беше повелико коло књижевника, па се људи окупише око књижевнога друштва «Штионице Дубровачке” а књижевно им гласило беше забавник „Дубровник”. Тим се радом на послетку мало по мало успело да се, две три године пошто је завладао дуалисам, већ имала колико толико пробуђена већина становништва далматинскога. Главна огњишта народна могу се у дотадашњој и дал.ој борби узети чегири. Два беху стара, православна: Бока , па православнп крајеви северне Далмације са умним средиштем у Шибенику. Доцније приступише два католичка: српски Дубровник, па српско-хрватско католичко народно свештенство коме у језгри беху стари глагољаши. Из тих се огњишта рашири дух «славјански>Ј, „југославенски”, «српско-хрватски», исрпски” и ((Хрватски” по већем делу сеоскога становништва на копну, и нешто мање на острвима, па поче продирати и у градове. Народ је у очи ’70 година био готов, требало му се само провући кроз лукава решета изборнога система Шмерлингова. 2. Детињско и младићено доба БјелановиЋево. Језгра православнога народа у северној Далмацији живп у кршној Буковици, која је на северној страни покрајине оно што је Бока на југу. Буковица се пружила између Босне, Хрват оке, равних Котара и Отреса планине. Њу је у османлиско време, како смо већ у опште говорили1), у гомилама населио српски народ из суседне Босне, а можда и из даљих крајева. 1Ј „Дело“ стр. 72—3.