Дело

КЕФЛ.АРСКА ЛИТНЈА 279 лЈа сам с мајком стиновао У славпоме Келну, којн Сем цркава и капела На стотипе светих бројп. „Преко пута од нас Грета Ал’ она је мртва саде... Од воска тп срце носпм, Умали ми души јаде, „Исцели ми срце ббно ()ј, а ја ћу увек теби Из дна душе вити хвалу: 0 Марија, слава теби! “ 3. Синак бодан с брижном мајком У еобици мирно снева, А нечујпо п полако Појави се света дева. Над болником саже с’ младим, Лако руку своју метну На груди му, срце ббно Осмехну се, натраг летну. У сну мајка све то гледа, Гледала је још и внше; Пробудц се, лавеж паса Већ се чује .јаче, тнше. Блед и хладан син јој лежи, Он је мртав — мртав, јао! На образе жуте, свеле Зоричин му зрак је пао. Руке скрсти, шта осећа Сама рећи могла не би, П не знајућ како, поје: 0 Марија, слава тебн!