Дело

П Р В И К 0 Р А Ц II РОМАН ЈС /VI. ЈАањуковит,а (НАСТАВАК) ГЛАВА XVII Четвртн се месец прнмицао крају од како је Стрепетов ступио ногом у Петроград с университетском сведоџбом и с пет препоручних писама у џепу, пун бадрости и наде да ће брзо добити место, али до сада не би још ништа одређено, никаквог сталног занимања! Привремени, сада већ при крају, посао код Чиркова и кондиција код адвоката, коју му је нашао Галанин, — то је све! А што је главно, у будућности баш ништа у изгледу сем „кандидатуре* у Пољопривредној Банци и искрене, и ако бесплодне, жел»е Чирковљеве да помогне Стрепетову да се ноле људскп намести. Потврдпло се да је његово превасходство говорило истину, како је његов утицаЈ* у другим надлештвима врло слаб , а у последње време службени је кредит скептика ђенерала, видело се, опадао и у оном надлештву у ком он толнко година служи, умејући иовијатп се за свима „ветровимаС Бар су о том кружили по вароши гласови, и познате багре штампа стаде све јаче нападатн на неке „чиновнике што либералишу на државни рачун при чем се врло провндно наглашивала некаква „преступна слабост“ Чирковљева. Последњега месеца Стрепетов све чешће затицаше јутром његово превасходство нерасположено. Нешто је, впдело се, био забринут и