Дело

ПР1Ш КОРАЦП 281 раздражен овај чиновнички скептик. Једном, разматрајући археолошке цртеже младићеве, Чирков с осмехом рече да ће „по свој прилици, брзо моћи и сам специјално занимати се самом археологијом... имаће довољно времена!14 И, опазивши зачуђен поглед Стрепетовљев продужи: — Нове песме, иовн л>уди! Јамачно ће, према садашњем времену, наћн да сам чак и ја „рац 1гор ргоиоис6“ и... на одмор без саветничке столице и седам хиљада! И, чнсто заборавивши да је ту Стрепетов, његово превасходство неколико пута, као у недоумицн понављаше. „Рав 1гор ргоиопсе! Ра» 1тор ргои<тсе!и И на голобрадом жутом лицу Чнрковљеву стајаше презрив, тужан и у исто време плашљив , осмејак чиновнпка епикурејца, који наслућује да може остати без добре плате за сву својV м\ др\- философнју, т. ј. без саветннчке столпце п седам тисућа. — Јеест... Није баш обезбеђена ни моја каријера, младићу! — пзненадно проговори његово превасходство после мале па узе. — Узмите то добро на ум, и немојте се особито журитн V провалију! — додаде он с горким осмехом. „Кандндатура" у Нољопрпвредној Банци, на коју је Стрепетов с почетка полагао велике наде, остајаше у магловптој перспективи. Млади се паланчанин научио разумевати шта значи бити „кандидатС Три пут је свраћао он у банку, да се извести о упражњеном месту, али „празшЈга места“ никако не беше. Први пут је младић био среће да наи^е у чекаоници на самога господнна Гринбека. Управник, који је младнћу слнкао јерархично дрво и онако на ситно објашњавао правила свога завода, ннје у први мах нп познао Стрепетова, и тек када, мало збуњен, младић помену да је , по његовој наредби, запнсан као један од првнх кандидата, банчнн управник нагласи да „празнога места још нема — треба очекнути.“ — Вас је, чинн мп се, препоручио барон Емилије Антоновпћ Краус ? — досећаше се г. Гринбек, загледајући у Стрепетова и очевндно узимајући га за некога другог. — Ја сам имао писмо од самарског вође племства Полуектова