Дело

286 Д Е Л 0 добивено писмо, пуно нежних укора дубоко дирнуте матере због послатнх јој четрдесет рубаља, које је Стрепетов стнгао да скунаторц за све ово време и о којнма је, шаљући их, ппсао да су му ти новци „сасвим залишни.“ „Не враћам новац натраг, да не бнх увреднла тебе, мога премплога, доброга голуба, али ако хтеднеш опет послати пре но што се стално наместиш , наљутићу се и вратићу.... Не одузимај од својих мркица, рођени мој, ако љубпш своју мајчицу... Ми нисмо баш у такој невољи.. Часова имам, хвала Богу, довољно, и ја се осећам врло добро.“ Алн Стрепетов, који је добро знао пожртвовну природу материну, није много веровао овим умирљивим врстама, управо онако нсто, као што је и осетљиво срце материно погађало у синовљпм писмима, — писмима пуним храбре вере у будућност, — скривену жичицу сете. И мајка и спн делнкатно су крилп једно од другога све оно што је могло ражалитп кога од њих, претпостављајући да се на тајно муче једно за друго. „Часова има довољно!“ — помнсли Стрепетов. — Али то је још горе, кад га материно здравље не успокојава. Куд она може , онако слаба трчати ио кондицијама у ове хладне дане!... И он јој ничпм не може помоћи! — Кад ли ће се то све свршити ? — узвикну наш младпћ, пл н јеткости и очајања. Он се замнсли о свом положају. Тај положај није био, заиста, сјајан, особито кад се нма на уму старање о матерн. Ово дана, баш некако око петнаестога у овом месецу, довршпће посао код Чиркова. Археолошки описи преписани су, цртежи снпмљени, остало је да доврши каталог библиотеке. Више није имао баш ништа за рад. II аке се Чирков неколико пута чудио што се Стрепетов жури с послом, „као на пожар,“ и ово дана изјавио од некуда жељу да има неколико лепо преппсаних примерака каталога, али, очевпдно, Чирков хоће да развуче посао, те да би га само чим год забавио и дао му плату. ()н неће пристати на то Неће он, ва истпну, експлоатнсатн делнкатност овога несимпатичног ђенерала. II без тога је он одавно сумњао да је сав овај археолошки препнс бно измишљен специјално за њ. Такво га је саучешће од Чиркова и дирало, и у исто време и вређало му самољубље. С)н ће