Дело

288 Д Е .1 0 Ои одлучп да треба пспунити матерпн савет п отићп Варњпцкој. Бар ће му савест бпти мирна, п впдеће ту „знаменптост,44 о којој је толико говорио Чирков. Али, разуме се, он неће послушати „гнусних“ савета Чнрковљевпх (н, помислившп на те цпнпчке савете, невини младић чак поцрвене од негодовања и пљуну) и неће је молити нн за што... Ваљда ће се и сама понудпти да поради за њ... И то... У осталом, нема се шта рач}7нати на то... Та он неће дволичити, како га је учио Чирков. — II ђаво да је носп! — не без енергпје узвнкну Стрепетов, напајајући се од некуда према непознатој тетицн непријатељством још већим него пређе, после карактернстпке Чирковљеве, и осећајући у исто време, успркос непријатељству, јаку жељу да види ту „лепушкасту ретрогратку.“ После четврти часа журнога корачања, налик на кратке кругове затворенога звера у кавезу, и очајнога превлачења руком по коси, забринуто лице Стрепетовљево на један пут се разасја, као у човека у чијој су глави синуле срећне ндеје. Како се то, ва нстину, он раније није сетиоУ Сутра ће по што по то наћи Поручњева и замолити га, да му набави што за превођење. Он зна добро два језика и пише, рекао би, доста литерарно. Наравно, Поручњев, кад дозна за његов положај, неће му одрећи помоћ, ако проба испадне добро! Ето зараде! Тако је размишљао Стрепетов, седајући за сто, да одмах оствари.и другу, тако исто „срећну,“ по његову мњењу, мисао. II он цнфрасто исписа на четвртпни табака врло крупним шакоппсом: СВРШЕНИ ЂАК СВЕУЧПЛИШТА — и за тим настави ситнијим словпма: Тражи часове (зна енгл. п франц. језпк) и уопште какво занимање. Вас. Ос. 10 л., 72, кв. 35. П. С — Сутра ћу однети у новине; можда ће се когод и јавитп! — узвикну Стрепетов, уживајући у својој творевинп и задовољан „срећним“ идејама. На срећу, безнадно расположење п у најочајнијим приликама не бнва хронично чак ни у најсуморнијих људи, а у