Дело

310 д е л о

похвално, како у њнх нема случаја да се деца напусте ајош мање пма блуда. ) Мухамед се нпје дакле задовољавао само тим, да реформнше веровања, него је покушао нсправљати нарави од свега што им је сметало чистоти. „Ослободио је, вели писац, жену ропства, у коме је бпла пре њега, дго јој право на опстанак и обезбедио јој положај у друштву. Како је у томе успео и да ли заиста положај жене код Турака оправдава његово категоричко тврфење, да, „у погледу слободе њихове жененемају ни на чем никоме да завиде“, чптаоци „Дела“ имају лепу прилику, да стеку о свему томе своје мишљење по сликама, у којима им г-фа Јелена износи живот турских жена у харемима. Ја не верујем да ће се наћи која жена, да позавидп судбини својих турских друга, и за то што у то не верујем, мишљење ми ппшчево о турској жени и њезину положају нзгледа впше ласкаво, него ли тачно. Исто је тако, бар се нама чини, писац бпо мало срећан бранећи Турке од прекора, да су угушивали слободу а подржавали ропство. Чак се није устезао тврдити, да ропство V облику у којем је некад постојало, није ни у чем налик било ропству, како је оно било у обичају код европскнх народа, којих је било много суровије и несношљивије. А бајка је, тврди писац, да ропства има данас у Турској. Не знамо шта он подразумева под овим појмом, али се нама чини, да бисмо га довели у приличну забуну, кад бисмо му потражили по* зитиван одговор на ово-пнтање: Би ли он желео својим сународннцима онакав живот, каквнм живе нашн сународници у Ст. Србији ц Маћедонији, областима које су под турском владавином ? Ако би изишло да нам такав одговор, као пријатељ својих сународни^а, не сме и не може дати — а то је ван сваке сумње — онда би то био знак. да се тај живот. лишен свих погодаба за напредовање и усавршавање , мало у чем разликује од ропства. Што се пак тиче толеранције , ту би писац имао права у неколнко. Турцн су доиста били толерантни према школи и цркви потчињених народа. Нису их нпчим ометали , али Ор. сД. стр. 12.—13.