Дело

Годнна је дана нротекла већ од како Одбор за Музеј Српске Земље радн на прнбнрању средстава за поднзање Јестаствепичког Музеја : „у коме бн била представљена цела природа у којој Срби жпве: земље камење п руде, биље и жпвотпње, све што је од природе у земљп п што се прцродно на њој развија, све што од природе утпче на живот и наиредак Срба“, коме би иоред тога бпо задатак : „да постпче , помаже II руководи поједнначка и систематска истраживања по српскпм земљама* н да прикупља и усавршава сва средства за научна пстражпвања ’ да помаже наставу Јестаственице у свпма српскпм школама; сређујућн за њих подесне збирке прнроднпна н да српскоме свету популарише ову науку.“ Нрема тешкнм приликама и пезгодном времену кадјепредузет н вршен посао благодарећи помоћи одпоједпнаца, корпорацијаи нарочпто Народноме Представништву — које је вавек, често пута п у врло незгодпим матерпјалним приликама, предусретало п потпомагало свако културно иредузеће — Одбор је прибрао ирилпчну суму новаца. Међутпм она је за постпгнуће задатка још недовољна. Увиђајућн значај, важпост и преку потребу ове културне. установе, Одбор је уз ирипомоћ својпх вредних повереннка п досадању наклоност српскога света, вољап да н на даље нстраје на овом послу. Да бп се упознао н довољно пеобавештени свет наш са важношћу слнчпих установа, Одбор ми је ставио у задатак: да, на основу приватних н службених извештаја п ппсаних докумената, сакупнм податке о јестаственичким установама, њиховоме задатку, одржавању п потпомагању код других народа. Примивши се тога посла, нарочпто сам избегавао велике научне цептре ове врсте, као шго су они у Бечу, Берлпну, Петрограду и т. д.; већ сам се огранпчио само на оконе, по величпнп нама сличне, земље. У оквир расматрања ушле су Троједница, Влашка, Босна п Бугарска. Податке за прву узео сам пз: Ггуебса о з1апји §ко1з1та и Нгуа1зкоЈ 1