Дело

ЈЕСТАСТВЕДЦЧКН МУЗЕЈИ У СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА 31а 81ауоп1Ј1 1889.-1890. 2а§геБ. 2акопа ок игес1јепји паго(1по§а тигеја и 2а§ге1т ОД 14. гијиа 1878. §0<1.Ч1 РгауИа Ји§081оуепбке АкаЈетуе гпапоЊћ ј итје1позОћ 1 пагоЈпо^а 2еша1јбко&а Мигеја и 2а&гећи. 1866. За Вдашку добно самг преко г. Саве Урошевдћа проФ. Велнке Школе, од нашега посланпка у Букурешту г. Косте Н. Христнћа. Податке о „земаљском музеју“ у Сарајеву добно сам од г. г. Жнв. Ј. Јурншнћа и д-ра С. Тројановнћа проФесора. Њима их је посдао управннк музеја, владин савјетник г. К. Херман. Сем тога нослужио сам се и Гласннком Земаљског Музеја, што излази у Сарајеву. Напослетку грађу за јестаственнчке установе у Бугарској исписнвао сам нз Закона за Вишето Училшце вт> Софјн 1896. Рго^гатшез Јез соиг« ие 1а Наи1-Есо1е Је борћја. 8етез1ге Ј’е1б 1896. и нз иравнлника за аснстенте и ннстнтуте при Физичко-математичком Факултету нсте школе. За прибнрање ових докумената благодаран сам г. Бончеву доценту за мннералогнју и петрограФију у Софији и овогодишњем декану математичког Факултега. Све пак номенуте установе сем Влашке имао сам прилике на дуже илн краће време, да лично обиђем н расмотрим. Жао ми је још само што нисам никакве извештаје могао добнти о слпчним заводима у Грчкој , премда су и за то чињени покушаји нреко извесннх лнчности. I. Народни земаљски музеј у Загребу. Ирву мисао о оснивању народнога музеја у Загребу нокренуо је иок. д-р Људевит Гај год. 1829., када је предложно да се у Загребу установи књижевно друштво, а уз то н музеј. Та његова мнсао нађе на све стране одзива, те родољуби стану одмах разне природнине и старнне скуиљати н шиљати нх „правословној академији“, да нх чува за народнп музеј. Сам пак Гај, када је год. 1834. почео издаватн „Народне Новипе“, за политичке, а „Даницу“ за књнжевне ствари, није нропуштао ннједне згоде, а да не пропагира, нарочнто у „Даници“, потребу пароднога музеја; шта више годпне 1836. иредложно је у хрватско-славонском сабору, да се установн Учено Друштво „откуда би се сложном вољом н моћом свнх цријатеља народне нзображености илпрске велнка обћинска књижница и народни музеј подигао.“ Први део предлога прихвати Сабор одмах, а што се тиче музеја остало је при том, да се за њ предметн купе. У том правцу, оспм правннчке академије, радпла су и разна друштва, као Народна Чптаоница (установљена 1. марта 1838. год.), хрватско-славонско господарско друштво (1. марта 1841.), Матица Илнрска (10. Фебруара 1842.), те се за кратко време, толико парочито природнина и књнга скупидо, да је настада потреба да се за чување тнх стварн набавп посебна кућа. У ту сврху купљена је год. 1846. на удеонице палата гроФа Драгутина Драшковића, и намењена је народним циљевима иод пменом „Народни Дом.“ Музеју је испочетка дат у тој згради само већп део