Дело

314 д е л о доњега спрата, остало чптаоннци и господарском (пољопривредном) друштву. Доцније заузе Југословенскд Академнја Знаности и Умјетности просторије читаонпце. У почетку музеј се делио на три одсека: археолошки, јестаственпчки и књижпицу. Први му чувар бејаше д-р Драгутпн Раковац, тајнпк господарског друштва, .једва нешто прпродњак. Годпне 1851. замени га мајор Мијо С а б љ а р, врло ревносни и ватрепи скупљач археологаких и нриродњачких предмета и нарочпто књига; али већ годппе 1855. мораде га уступити Људевиту Вукотиповнћу нрнродњаку и секретару нољопрпвредног друштва. По одласку Вукотиновића за великог жупана у Крижевце оста музеј неко време без икаквог чувара, док 1. априла 1862. не би попово постављен поменутн мајор М. С а б љ а р. По његовој смрти (године 1865.) би поверена књшкница и археолошка збирка гпмназиском проФесору В а т р о с л а в у Ј а г и ћ у, а јестаственпчка збирка III л о с е р у. Међутим и сам Земаљски Сабор увиде потребу, да се музејалпа збирка једном уреди, те већ 1861. год. поднесе краљу на одобрење штатут за народпо земаљски музеј. Овај буде тек Ј8К6. гол. потврђен, одобрен и озакоњен. По томе закону музеј је стајао под управом Југославенске Академпје. Делно се иа два главна дела па нме: прнродњачки и археолошкн са књижницом. Особље му се састојало од чувара као главе и управитеља целог завода, два пристава (један природњак а други археолог) и два послужитеља; по једап за сваки одељак. Именовање чувара вршила је Југословенска Академија, уз краљеву потврду , а приставе без те потврде; служнтеље нак ностављао је сам чувар. Плату тога особља имала је право одредити Академија. За чувара би одређена плата од 1400 Фор., за прнставе 900 Фор. а за послужнтеље 300 ф., и те су се плате намиривале пз регпиколарне закладе. У исто доба одређепа је за музеј н годишња дотација н то 140 Фор. за канцеларију, 200 ф. за ситне потребе 100 Фор. за огрев н 100 Форината за научна путовања и набавку повећнх збирака. У седннцн од 29. новембра 1867. године изабрала је Академија за пристава археолошког одељка проФесора ријечке гимпазије С и м у Љ уб н ћ а, а за јестаственички одсек С п н р у Б р у с и н у. Првоме уједпо бн повереиа управа целог завода. У псто доба пресели се Музеј из Народног Дома у садању своју зграду, која је била у ту сврху приређена. Врховну управу музеја водила је Југославенска Академија, те је ради тога изабрала посебнн одбор, кога су чланови били: д-р Ф р а њ а Р а ч к и, као председник, директор Торбар и д-р II. Матковнћ. Академија је за упутрашњи музеални рад саставила 1868. год. нарочнто музеални нословник, који и данас у главноме вреди. 3 седницн од 29. јула 1870. год. паименовала је Академнја д-ра Ђ у р у II и л а р а за другог прнстава јестаствсничког одељка. С. Б р у-