Дело

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА од у\<ЛБЕРТА ЈАаЛЕА1) „Ако је истина да се силе спремају да ставе на чело новој васалној Кнежевини г. Калаја, Босна и Херцеговина могу да кажу какве услуге дугују паметној, оба8ривој, напредној храбро-непристрасној управи заједничког аустроугарског министра Финансија." (Б е Т е т р з од 26. Фебруара 1896.: Критско питање.) За владе Наполеона III, у доба „Самовласног Царства“ некоме је пало на памет да тражп „слободу као у Аустрији*. Тада мађарски устанак н његово угушење још не беху заборављснн, и овај израз доби облпк крваве ироније. Непријатељи царства су га оберучке прихватили. Неко, који бн даиас после покоља у Цариграду и Јерменији, тражио „слободу као у Турској“, изгледало би да се нодсмева свету. Па ипак, ма колико да је невсроватпо, постоје^у Европи две земље, које, ослободивши се некада турског господарства, желе да се сад поново врате нод турску управу. То су баш оие две покрајипе, које су пре деветнаест година предате Аустрији да нх усрећн: Босна и Херцеговина. Како су Босанцц и Херцеговци народ Балканског Полуострва, нз предела, који су за нас скоро толико тајанствени, колнко централна Африка, неће можда бнти па одмет да ш тачно обележимо. Они у оста’) Напшм чптаоцпма већ добро познати наш пријатељ г. Ллберт Мале, проФесор у Паризу штампао је у далеко познатој Еетие В1еие овај чланак, који смо ми добили још пре мессц дана, али који доносимо тек данас због претрпаности материјала у прошлој свесци. — Ко упореди овај чланак с преводом из К. е V и е В 1 е и е штампаним у Погле^у, видеће да је последљи краћп. То долази од туда, што је сам г. Мале сматрао да у Делу може казати више но у једном Франц. часопису. Хвала му! Уредн. „Делац