Дело

УЗ ШАРГИЈУ (Првв севдалинне) I Кад сам дертдн, јаде гешке Ја нзднвам у сузама, А веднку радост своју У слађаннм, у пјесмама! На детите, пјесме моје, Сваком који љубн право, Чије срце јад не тнштн, Чпје ј’ срце чпсто, здраво. II. Је ди срећа у богатству, Ид’ у сдавн, ид’ у части, Ид’ V раду, ид’ у знању, Ид’ у моћп, ид’ у вдастп? Ђе је њезпн станак прави? Ја бпх рек’о — у љубавн. III К'о тадаси шедрвана Тако кппте жеље моје, Да те стиснем у наручја, На да љубим дице твоје. Ако ти је што год крнво (Ид’ се пдашиш од бркова), А тп мене грлп, љубп, Јаранице бумбудова! IV. Ја бнх дао по живота Кад бих дахки лахор биот Па бнједо дице твоје Мидовао бдаго, тио. А дао бих жнвот читав Кад бих био годуб б’једи, Што га држиш на рукама II љубиш га сахат ц’једи. V. У ђуд-башчи сдушао сам Када пјева бумбуд мадп, Његова мн пјесма може Јад и тугу да разгадн. Ад’ ти, здато, кад запјеваш К’о хурија нз џенета, Не могу те натпјеватн Сви бумбуди овог св’јета. VI. Причају ми: Ђурђнјанке Да су днвне, кршне, мпде, — Аман, — веде, — нису таке? Нн у горн б.једе виде! А ја сдушам, па им ведим: Бре шутите кад не знате,