Дело

Д Е Л 0 30 Да међ’ вама најдивнијих Ђурђијанка ви нмате. Да видите моју Фату Како ми је кршна, плаха, Та и ви би као и ја Махнитали од севдаха. УИ. Прољеће је настануло, Топлије'нам сунце сија, Око мене све весело. Због тога сам вес’о и ја. Но хоће ли сунце сјајно Тако топло моћи битн, Па око твог срца млада Лед дебели растопити? VIII Ој мјесече блједолики, Шго ме гледаш крпво тако, Да л' си што год карим1) на ме, Увр’едилх те када јако? — Ал’ сад знадем шта је тебп, Знадем шта те тол’ко жаца, У севдах си и ти пао Па се бојиш од такмаца. IX. Тамо негдје, близу ћабе, У далекој, у пустари, Живио је много вакта Дервиш неки, дервиш старн. (За чнтавог свог живота Он не виђе женског лица). Ове имање бијаше му Једна мала колибица. За чптавог свог живота Усамљен је туде био, Клањао је сваког дана Молио се и постио. *) Киван. Но кад једном туда нрође Дивна једна ђул-ханума, Угледа је дервиш стари Па да јадник сиђе с ума! Запламти му срце старо, А нова му снага дође, Он остави пост, молптву II за њоме у св’јет пође... . Па кад стари пламте тако У жељама и страстима, Ко би јоште замјерио Ватренијим момчићима! Та и ја бих оставио И родбину и јаране, II весели живот овај II биртије и механе. Па бих понТо на крај св’јета II живио у самоћи, Кад би само н ти хтјела У туђину са мном поћи ! X. Од како сам севдах свез’о Никад рахат2) нисам бно, Дертли сам ти и сувише Па од дерте све бих пио. А куд ће ми љеншег пића, 0, Фатнмо мила моја, Од шербета најслађега Што га крнју уста твоја. 0, па дај ми да их љубим — Де, дина ти, добра буди, Па ако ли пјан посрнем, На твоје ћу пасти груди. XI. Када умрем, — тако ми причају, Ђе цвјетају све џеметске руже, Јато ће ме опколит’ хурија Да ме љубе, а п да ми служе. Ал’ ја велим: док сам још на земљи? Нек ми даду тебе — циглу срећу, 2) Весео