Дело

31 УЗ ШАРГИЈУ Ја другијех хурија не тражпм Јер у џенет нп привирнт’ нећу. XII. Лијене су звјезде У небеском вису, Ал’ ко очи гвоје Тако сјајне нису. Румене су руже Под пенџери моји, Ал’ су руменп.ји Обрашчићи тво.ји. Мед је тако сладак (Кад му нема мана), Ал’ је слћђи иољуб Са твојих усана. XIII. Примакни се Фато, Примакни се, злато ! Ту, на груди моје, Нек се срца спо.је, А уста ц тако Спојиће се лако. XIV. Само троје на свијету Волим, љубим, над све ино: Цуру малу дрнооку, Слатку пјесму, црно впно. Сваку вече превесео Уз шаргпју јасну бијем, II ијевајућ’ пјесму дивну, Црно вино слатко нијем. А крај мене цура сједн II страстан ми пољуб нуди, Иа ко до се не занесе Ко да трезан не полуди ! Дриф