Дело

ПОЛОХАЈ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА У ЕВРОПК ПРЕДАВАЊЕ г. грофа Анџела Де-Губернатиса Држано у дворници Велике Школе 16. Фебруара. Никад нисам могао заборавити онај чудновати утисак, који сам добио једног дана пре двадесет и осам година у Петрограду, када ми један познати панслависта, г. Данилевски, услед задовољства, које му ја исказах, зато што се руски свет све више и више отвара за Европу и прихвата дела асимилације Петра Великог, док и даље наставља да апсорбује и да цивилизУЈе један велики део Азије, одговори: «али не, никако; Русија није ни Европа ни Азија, већ један засебан део света, који је довољан самом себи и који има своју сопствену цивилизацију којом се она дичи и поноси.” Ја остадох неко време запрепашћен пред овом неочекиваном тирадом. Други пут опет, осам година доцније, држао сам у Флоренцији једно предавање на италијанском језику о руској жени. Једна млада дама руска, величанство лепоте, ђурђијанска типа,. газелиних очију, врло интелигеита, али савладана, у овај мах, осећањем претераног русоФилисма, учини ми, у облику благодарности за похвале које ја нимало не бејах штедео жени њене земље, готово један прекор за моју апологију, изјављујући да Руси баш ништа не маре, шта ће Европа мислити и причати на њихов рачун. Довољно је, рече она, да се Руси познају и цене међу собом; они немају никакве потребе од ваше Европе, и они дакле могу бити и без вашег уважења. Ја сам гледао*