Дело

ЈАГИЋ II ОБЛАК 361 и народ тнм нменом зове, н ако њиме иишу џ Хрвати; н да се језик којим говоре далматински острвљанн и неки део приморја, мора звати хрватски, јер се народ тако зове, и ако њнме не иишу Хрвати, и указао сам на извор данашње аномалпје. На моје велико задовољство могу констатовати да се у томе потпуно налазим на земљишту на коме и г. Јагић. У свом реФерату на књигу г. Флоринског „Обзорв важњћишихЂ трудовг по славнновћд^ћшкР (одмах иза реФерата о мојој беседи), говорећн о мишљењу г. Флоринског о словачком дијалекгу, препоручује да се то пнтање свесграно испита, а не само по гласовнпм особинама, и додаје (стр. 277): „ Ако се тако учини, тада, по моме мншљењу, узима словачки према чешком од прнлпке истн положај као доњолужички ирема горњолужичком , кашупски ирема пољском, мало-рускн према велико и белоруском, маКецонски према бугарском и српском, кајкавски према словенском п хрватском.“ Овде се истнна нзрично не каже шта је српско а шта хрватско, али пзмеђу маћедонског и кајкавског дијалекта налазе се, у главном, само дијалекти штокавски (ерпски) и чакавски (хрватски). А друго ја ништа нисам хтео ни казати нп доказагн. Да ли сам ја то расправљао објектнвно плн су пз мене говориле страстн, то остављам да расправе оип, који ту ствар врло добро познају, а који се не зову — ни Срби нп Хрвати. На моје мишљење о значењу пмсна Србљин у Боспи у XIII веку (стр. 26.—27.), које је противно његову (у Агсћ. XVII), г. Јагић само вели: „Мој млади пријатељ је тако љубазан, да ми пребацује ситничарске мотиве и прнстрасност у расправи публикованој у XVII књизи нашег Архива. Ја се од њега у томе и разликујем, што имам храбрости, да у очи аогледам историјским фактимаида ари том не аитам, да ли јето ири)атно нашој модерној таштини или не. Менп истина никад не одузнма храбростн, а ја наравно не замишљам да је увек впдпм, увек налазим.“ (овде стр. 352). Ја сам свој одговор штампао у децембру 1895 а читао у јануару 1896 г., те нпсам могао иматн на уму какве његове ситничарске мотнве и пристрасност, н још сам изрнчпо рекао даје тако мишљење изречено „са стране којој се аристрасност никако не може аребацити“ (с. 26.). Ја сам само мислио да ш Јагпћ у овом питању нпје нстпну иогодио. А то сам рекао нензкакве „модер. таштине“, већ са историјом у рукама. Г. Јагић ничнм није оборио оно што ј& Даничнћ у свом Рјечнику, на основу прнмера нз XIII века под речју срвблинв казао, а тек кад би се то могло оборптн, онда би се могло прпступити онпм комбинацијама које је г Јагић у иоменутом чланку изнео. И за менеје истина нсто тако света ствар, као год н за г. Јагнћа. Никад ништа ннсам пи рекао ни наппсао шго би, у колнко ја то знам, стајало у онреци са њом. Разуме се да ћу ја у томе чешће погрешитп него један Јагић, којл за собом има скоро толпко година знаменитога рада колико ја живота. Алн у одважности да историјским Факгима право у очи погледам, ту не дам преда се никоме, јер за ме она имају важност као истина, а истина