Дело

360 Д Е Л 0 0 јужном говору г. Јагић вели: „Чудновата је мисао, што се покушава, да се изговор Ђ као ије изведе од „Влаха“ (предака данашњих Румуна). Нпак би се очекивало да отац ове чудне мисли чедо своје ћуди пошље у свет ма са каким сведоџбама. Не, зш уо1о, 81с јићео!“ (овде стр. 351.) Ја овде упућујем чптаоце на стр. 24 и 25 моје беседе, па ће се видети због чега сам ја ту иретаоставку пзнео. Свако нешто има своје зашто, и мени се та претпоставка не чпни тако невероватна. Језнчкпх потврда ту нема, јер мн ништа не знамо како су говорили становнпци крајева данашњег јужног говора, а кад бих смео појаве у другим језицима препосити на српски, нашао бих и ја потврде томе у романскпм језицима. Ја не зпам арбанашки, те не знам ни однос арбанашког днфтонгоновања е у ие, је, за којн пок. Облак рече да је срећа што нисам знао, али свакојако тај појав у арбапашком заслужује да се на њега обратн пажња, јер баш јужни дијалекат граннчн са арбанашким. А шго пок. Облак даље вели: „Како је морало гласити Ђ поред е и I у оба друга српска дијалекта? Шга мислп Стојан. под овим српскпм Ђ у ХШ до XIV веку? Морао је ипак бнти само један е плп Г-глас“ (овде стр. 352). Ја се чудом чуднм да је овако што он могао написати, и г. Јагић наштампати, те тиме рећп, да н он п сад тако мисли као п пре (АгсМу, VI, стр. 73. и д.) Ја као ноуздано држим да српско Ђ XIII—XIV столећа није могло бити у крајевнма јужног говора ни е ни и, јер не знам како бн јужни говор од снег (сњћгв) направио снијег, а оставио лед (ледт.) н звек (звакћ) непромењено, или од сниг (сн^ћгт,), нанравио снијег, а вид (вндт.) н стид (стндт>) оставио непромењено? Ако би се гај процес у источним нлн заиаднпм крајевима данас појавио свако е (ћ, е, а) или свако и (ћ, и, н) морали бп подједнако том закону бптп иодвргнутн, јер ннко данас не осећа разлику између е у снег, лед п звек илн нзмеђу и V сниг, вид н стид, а тако би морало битп и у XIII—XIV веку, да је Ђ било или е нли и. Оно истина и менн су позната неколика прнмера где је а н и дифтонговано, нпр. јастријеб (|лстржбт>) и мијер (мирт>), али према стотинама других примера они ишчезавају, и не могу се као доказ употребити; за њнх се мора наћи друго објашњење. Промена Ђ у ије, је може се само тако објаснити, ако се узме да оно није било ни е ни и већ нешто треће, иа макар то и не било псто што и у прасловенском. Оно што г. Јагнћ назнва ирвим цепањем Ђ, ја схватам тако да нх је бпло три: од Ђ постало и, прво; од Ђ иостало е, друго; н од Ђ иостало ије, је, треће цепање, алн свако нз Ђ, а не једно нз другог. Завршетак реФерата који обухвата само четрнаест врста доднрнуо је толико пнтања, да би се о томе могла наипсати читава књнга. II ја ћу се овде ограничити само на двоје. Ја сам у својој беседи рекао да се језпк којим говори народ у Србији, у Босни, у Херцеговпни н т. д. мора по науци зватн сраски, јер се