Дело

Збб Д Е Л 0 нема излаза, а понори и порозно земљнште не могу сву воду да прпме, те се често ово поље претвори у језеро од 260 кв. кплометара. Понорп овога поља подељени су у трп групе, па је по тпм групама п поље раздељено на три мања басена. Кад се овп понори затворе, онда настају поплаве, које трају у јужном делу од новембра до маја; у средњем, до половине, п у северном делу до краја јуна. Често пута после велпкнх поплава настају јаке суше иа све воде нестане, те је нема нп онолпко колико је нотребно. Ово су онда најгоре годпне и храна тпх годпна сва лропадне. Сад се ради на ироширењу тпх понора, да бп се како отклониле чешће поплаве, и с друге стране радп се на томе да се створп мрежа канала, која би задржавала потребну колнчину воде у случају суше. У јужном делу, где су најчешће поплаве, главна су четирн понора (Каменити, Опаки, Блпстави н Велики понор) на којима су ови радовн покушаванп. Кроз Каменити нонор занлазнло се на 440 мет. иодземно у дубппи од 32 метра. То је још рађено 1883. г. Овај је рад доцнпје настављен под управом парочнтог пнжињера. У оваква поља спадају поља у слнву реке Требишњнце а парочито Ионово Иоље, где вода може да нарасте до 30 м.; Имотски басен; један део Гламочког Поља; Мостарско цлато, где вода парасте за 6 мет. Пошто се пређе Лпвањско поље пут за Сињ п Сплет пење се преко превоја Пролог (719 м.), на нстопменој планинн која се находп баш на граници Далмације. Саобраћај између Ливна и Сиња врло је тегобан због јаке боре. 14. јануара 1894., окружни преФект сахранио је 14 лнца која је замела бора; 2. Фебруара нађена су у снежном смету трп мртваца. Шездесет је волова угннуло од зпме на иуту пз Гламоча у Лнвно. Становници не могу тада ни дрва ни брашна да прпбаве, док бора не умипе. Чим бора престане атмосФера се пзведри, сунце почиње загрејавати п осетп се нов живот, још чешће после боре настају велпке кнше. Из Ливна преко Бугојна долазн се у Горњи Вакуф. Ту се највнше израђују каФепи млпнови (воденнце). Околпна му је чувена са својнх златних, бакарнпх н гвоздених руда. Цео овај пзворнп предео Врбаса, на истоку околпна Фојнпце п Црешева, богатп су разнолпким рудама. У песку Врбаса и Лашве находн се злата. Још су Рпмљани ексилоатпсали златне руднпке код Г. ВакуФа. Развалнне код Стражпце сматрају се као остаци рпмске рударске колоннје (Нбгшапп). Римскп руднпци бплп су п код Варцар ВакуФа и Спњакова (северо-зап. од Јајца). Многобројни руднпци находе се око реке Сане. За време римске епохе овуда су бпле многобројне рударске колоније. Блпзу Сребрнпце (код Дрппе) бпла је једна, за време Рпмљана (I в. но Хрпсту), чувена рударска варош Домавпја, где су нађенп многп аутентични доказп (натппсп п многе алатке). У средњем је веку ова ва2>ош изгубила своју важност на рачун Сребрнпце, која се тада подигла. II ово се доба (кад је поднгнута Сребрница) сматра као друга периода босаискога рударства. Сребрница је тада бпла једно од најзнатннјпх