Дело

КРИТЦКА II БИБЛ.ПОГРАФИЈА 367 жеста, о коју су се отимали Маџари, Турци, Србн и Бошњади. Тада је у Сребрници подигнут Францпшкански манастир, који је разорен 1686. 11очетком XVI в. нрестали су рударски радови у Сребрници и тек су поново отпочети 1881., кад су отпочети први радови рударског друштва вБосне“. У Фојници и Крешеву, били су у средњем веку, као и сада, Францпшканеки манастири. У овим пределима експлоатише се гвожђе, сребро, бакар, •олово и жива. II ови су рудници пропали услед великих ратова у XVI веку. За време Турака животарили су само рудници у Барешу и на неколпко других места. Бнло је од прилике 130 мајдана, и пронзвођено је свега 4300 тони гвожђа. Носле окупације, 1881. г., ^права је дала повлдстицу, за експлоатадцју рударства, рударском друшгву вБосна“, н оно је отпочело своје радове експлоатацијом хрома у Дубочици. 1891. установљена је топионица са високом пећн у Варешу. Сада су у експлоатациј и 24 рудника, 6 гвожђарских ковачница и 2 сланика. Целокуина сума рударске нродуктнвности износн годншње 404.442 Форината. Од Горњег ВакуФа ударио је па југ, пут се пење са брежуљака на брежуљак, напушта се долина Врбаса и пут се многим кривинама пење до превоја Маклена. Са овога места гледаоцу се указује један хаос висова и верига, међу којима се пајвише уздиже Нрењ — то је Херцеговпна ! Ово је месго на развођу Црнога и Јадранскога мора. Јужним подножјем тече Неретвнна иритока Рамо,, а северном страном Врбас, притока Савина. Висина нревоја Маклена нзноси 1123 метра. Јужним подножјем иростнре се зелена и плодна равннца, ио којој кривуда Рама. На крају равнице паходн се доста угледно село, са развалннама старе тврђаве, то је Црозор. Басен р. Раме захватао је у ср. веку област истог имена. Угарски краљевн имају, међу њнховпм титулама и титулу „краљ Босне или Раме“. Често су ова два назива спнонима. Ова је област отворепа само према Неретви, са свих других страпа су планине. Из Прозора се стиже на железничку станнцу Јабланицу. XII ГЛАЗА Из Сарајева у Мостар. Седам сахата на железницн путује се из Сарајева до Мостара. Да бн железница могла прећи преко Пван превоја (на истоименој плапини), локомотива се мора закачивати за зупце железнпчке пруге, на дужннп 3720 метара, па се онда зупчаста пруга прекида до станнце Растелице, за тпм поново опет настаје. Дужина овакве пруге на Ивану нзносп 15.155 метара. Брзина је само 7 до 8 км. у сахату, и може само 8 вагона од .једном путовати. Пред Нван станпцом, цролази се кроз један тунел од 648 м., који пробија главни гребен ове иланине. Ова је станнца на виспни 876 м., па развођу Јадранскога и Црнога Мора, на гра-