Дело

368 Д Е Л. 0

нпцп Херцеговпне. Нпз јужну падину Ивана сидазн се многпм завијуцима и стпже се у Коњиц, који се находн у широкој долпни Неретве. Неретва извире нспод пданина које деле Херцеговнну од Црпе Горе, тече паралелно са правцем пружања планинскнх гребена, само је обрнутог смисла (гребенн се пружају са СЗ на ЈИ, а Неретва са ЈИ на СЗ), тек снпже Коњица, саставља се са Рамом, окрене на југ, п пресеца под правнм углом главпу осовнну Дннарскога ланца те улазп у Јадранско Море. На 10 км., јужно од Коњнца, находн се једно планпнско језеро Борке, на виснни 450 м., површина му је 27 ект. Изгледа да је некада било веће п захватало цело околно поље; богато је рибом; највећа му је дубина 17 метара. Неретвина рашнрена долнна траје до нспод Коњнца, до станице Раме, одатле се Нерегва пробија кроз клисуру. Ова је клисура врло жнвописна н савијајућп се у лук, траје до Јабланице (станнца), па се ту проширује. Ту добро успева винова лоза. Иза ове проширнце настаје друга још дивљачнпја н жнвопнснија клисура коју внсокн Нрењ (2102 метара) својим огранцпма сужава. Неретва се тада ломн преко многпх брзака, те је на некнм местнма бржа од железнице. Кад падну велнке кише, она нарасте за 15 метара изнад обнчног нивоа. Од села н станпце Дрежнпце излази се поново у рашнрепу долпну. Још једном се њено корпто сузп међу кречњачке конгломерате, али стране нису онако стрмените и пустошне као у првој н другој клисурп. Наскоро овпх страна са свим нестаје п настаје улазак у Бпјело Поље. Ово је право кршевито поље, земља му је бела и нпгде нема дрвета, а са свпх га страна ограђују голи од белога кречњака впсови. На крају овога поља, у подножју нланина, вндп се Мостар. По попису од 1895., Мостар је нмао 17.019 становника, од којпх је 2640 војнпх лица; кућа је било 2499. Мостар се находн у једној суженој равницн, коју сужавају огранци планине Хума, са западне, п планнне Иод-Ведеша, с псточне стране. Ова равница спаја Бнјело Поље, са севера. п Бншће (пли Мостарско) поље, с југа. Варош се пружа на обема обалама Неретве. Планнпе су голе без икакве вегатацнје. Мостар је добпо своје нме по староме мосту, којп се састоји нз само једнога свода од 27 метара ширнне и 17 метара впсине, над Неретвом. Према својој близини ка Јадрапском Мору, мостарска је клпма више контпненталног караКтера. Летње су врућине често 40—45° С. у хладу, а знмске хладноће од —5° С. до —10° С. Надморска мујевиснна 56 мстара п нпје изложен благим морским ветровима, док хладнп ветровп, са снежнога Прења п Чемерннце, који су удаљени за 20 км. на северу, пмају велнкога дејства на његову климу. Средња висина годишњег атм. талога пзноси 1025 мм. Снег је врло редак, само четири снежна дана има Мостар. Овде је врло јака бора, која долази од Лнвањског Поља, тако да често (као 14. Фебруара 1895.) однесе плехане кровове са многих кућа.