Дело

КГИТИКА П БИБЛИОГРАФИЈА 369 Мостар има целу гимназију која је отворена 1893./ трговачку школу. велику производљу дувана; агрономску и сточарску стацију. За један и по сахат, западно од Мостара, находи се извор Радобоља, чија је вода богата калциум-бикарбонатом и разноликим инкрустацпјама. Мисли се да овај извор добива своју воду од Мостарскога Блата, које се находи западно, на впснни 230 м. Мостарско је Блато поље потопљено водом текућих река, које немају другог излаза, сем подземних понора. Оно се може сматрати као темпорално језеро, јер је „блато“ само за време суша. Ово је поље пространо 3150 ект., од кога су 3|4 под водом од декембра до априла. Кад понори правилно раде, онда се ова вода у пролеће оцеди и остане врло плодно поље. Вода овога језера изгледа да је богата рпбом, у њој се находе јегуље. Још ее мисли да јегуље у извесно доба емигрирају, да пх нестаје из језера и да иду у море. По томе би се могло закључитп да је Мостарско Блато неким подземним каналом у вези са Неретвом, која је од њега удаљена на 10 километ. и снижа за 200 м. На дванаест кплометара од Мостара, на невесињском путу, находп се село Благај. Овај иут излази са јужне стране из вароши и иде преко Бишћа поља плн Мостарскога поља, које је дугачко 22 км., до клнсура из које пзлазн р. Буна. Иоље је са свих страна онкољено голим бреговима. Благај се находи у југоисточном углу овога поља. Изнад Благаја на вису, находе се развалпне Шћепан-града, који се у X веку звао Буна. За овај град везивана је историја Сандаља Хранића и Стјепана Косаче. Близу Благаја, у једноме чаробпоме пределу находи се извор реке Бупе. Буна пзвнре пспод једпога вертикалног, више од 100 м., високог одсека, нз једне пећине, чији отвор износи 7—8 метара ширипе. У пећини се, с поља, виде сталактитп, а у њој живе многе птице. Вода је прн излазу много брза. Сви иокушаји да се на чамцу уђе унутра у пећину, остали су без успеха. Мнсли се да је Буна наставак Заломске реке, која на триестину километара, источно, у планинама нонире. Али мпоги опити обојеним матерпјама, које су метане у поноре ове реке, нису ову хипотезу потврдили. Буна се после 6 километара свога тока улива у Неретву, код села Буне. Највећи винодељски предели у овим двема земљама јесу: око Мостара и Требиња, у Херцеговпни; и око Бањалуке у Боснп. хш ГЛАВА Од Мостара на Јадранско Море. Од села Буне улази Неретва и железнпца у врло узак теснац, који се зове Затон. Овај теснац не траје дуго, Неретва остаје са свим слободна и губи карактер планпнске реке.