Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАФИЈА 381 лигиозннм стваркма: описује џамије, Франдишканске манастире, језуитске колеже, католичке и православне дркве. Становпиштво дели по верамаСвуда даје бројну превагу мухамедандима, па за тим хришћанима, које дели на католике и шизматпке (ово су му православни). Народиости из бегава а језпк назива „босанским*. Најмање је пнсао о старинама, премда сам каже да их је за то позвала влада. Материјал за ову књигу дрпен је обичним начином, којим се пупе и остале књиге о овим земљама, — сама влада упућује путннке шта ће где гледати, а она им даје већ спремљену грађу за та посматрања. II ова мала књпжица, као и све остале о овим земљама, одликује се фином израдом. — Изгледа да свп пнсди овпх земаља имају рачуна да им дела буду раскошно израђена. Књига је иначе без икаквог интереса. в. Еп МасеДоше раг А, В АигИ. Рапз. 1897. —• 8° стр. 20. Тако се зове једпа по обиму мала, али садржином за нас Србе врло важна књижида. Писац јој је н у нас познати зналад прилика на Балкану, који нас је већ ранијом својом радњом доста задужио. Велика пажња која се данас у свему свету поклања догађајима у Турској, потакла је и г. В’АугИ-а да своје саотачаственнкс упозна с тежњама балканских народности, које се боре о Маћедопију. А да је он за тај посао доиста и нозван, не може му одрећи који год зна шта је и како је он раније пнсао о нама. Добро познат с исторнјом и садашњим стањем балканских народа, а нарочито нас Срба и Бугара, г. Б'АугП је био у стању да из чињенида којима се пе може порећи аутентнчност извади закључке за које се мора нризнати да су тачни. II то је управо оно штсг овој маленој му брошири даје велику вредност, јер су доиста права реткост на западу дела, у којима се нзноси о нама истина, внше можда због необавешгености него ли због злонамерности њихових писада. Тежина иоложаја у Маћедоннји не долази, но пишчеву мпшљењуг само отуда, што је стаповпнштво у њој измешано и далеко од идеје да створц једпу делину било политичку, било хијерархијску, него ноглавито отуда, што свака народпост која живп у Маћедонији има н ван њенпх граиица својих супародника, којн су независпи, те с тога утичу на њих руковођени у томе осећањем или интересом. II овај положај, и ако тежак по себи, можда не бп могао довести ни до каквих опасности, да се баш у овом часу не јављају питања кадра да ту опасност изазову. Од великога су значаја у овом погледу сукоби разних пародности с узвишеном Портом, а нарочито са грчким патрнјархатом у Царпграду због грађанске и религиозне органнзације која би имала да задовољи природне и оправдане тежње појединих народностп. А Срби и Куцо-Власн су, по мишљењу ппшчеву, у овом погледу у најгорем положају и зато већи део> своје брошире посвећује нспитпвању њиховпх тежња. Дело XIV 2»