Дело

380 Д Е Л 0 Бишом (1790), који је изишао као нротивник Вернер Сосировој теорији. Нристалнце су тектонске ерозије: Хумболт, Солклар, Пешер, Хохштетер, а сад КјерулФ (у Норвешкој). Борба, која је крајем прошлога века отпочета, још није завршена. Већина нх је сада уз ерозивну теорију, али их има ц уз тектонску (КјерулФ). Г. Храниловић нема својих опсервација, али држи да се ова борба неће ни довршити, јер се не сме ни очекивати теорија која би била кадра генезу попречнпх долина једним начином расгумачнти. Рад г. Хранпловића, својом марљивом израдом и обидатом литературом, заслужује сваку похвалу. За овај, тако важан Феномен земљино морфологије, његово је дело кључ без кога у ово питање не треба ннко да улазн. Ми га свестрано препоручујемо свима раденицима ове врсте. Нејасно нам је: 1. зашто се при тумачењу попречне долине Везерове мора „сегнути* у доба, када је Везерово корито било у знатно вишем нивоу (стр. 26), кад се његова долина доводи у везу са оригиналом оних планнна кроз које се Везер, код варошп Влото нробија? Заступннци ове теорије држе да је река задржала првобитнн ниво, само се пред њом дизала пречага, коју је река стругала. Овако је мишљење свих доцнијих заступника (Медликота, Новела) 2. Зашто г. Храпиловић Гимбела (стр. 27.) сравњује са Гамером н Бишофом, а не са Голе-ом и Јукесом? — Према ономе, што је у овоме делу о Гимбелову пспитпвању реке Алтмиле речено он је ближи другој двојицц него првој. Београд Р. Бг. АпК 1Уаа1. — ЕегзеМШег аиз Возтеп. ТУЗеп, 1895. — 8°, стр. 92. Дело је украшено са 12 ФотограФСКИХ слика. Писац је католички свештепик, који је био на археолошком конгресу у Сплету (1894). Кад је свршен конгрес (којн је трајао од 20. до 24. августа), босанска је влада, нарочптом деиутацнјом преко барона МоШпагу-а нозвала чланове копгреса, као своје госте, да впде босанске скоро нађене старине. Позиву су се одазвали њих осморпца. Они су у салопским, нарочито за госте спремљеним вагонима, проиутовалн Босну ц Херцеговину. Путовали су: од Метковпћа на Мостар, Коњиц у Сарајево, Калаја су походили у Илпџн; из Сарајева на Травник и ВакуФ, само су из ВакуФа морали путоватп колима до Јајца; вратили су се истим путем до Сарајева; пз Сарајева су железницом отншли на Брод. То је била маршрута пишчева, који је нпак написао више но што је видео. Писац најобичнијом вештином слпка живот и обичаје босанскоха становништва, а највише мухамедапаца; највише се занпма ре-