Дело

КРИТИКА II БИБ.1И0ГРАФИЈА 379 Егкипс1е I. 16, који обећава, да ће донетп рад о Рилн у целпни. За сада су у оба реФерата нзнетп само резултати о језернма и старим глечерима на Рили. Е. Ј. Цв. Бг. Н. р1. Нгаш10У1<5. — Теопја гагсГоЈја. Ргеб1:ашрапо \г СХХУШ кпЈ1§-е Кас1а ји§'Об1а\еп8ке акаЗетЈје гпапобИ ј шпјеШобК. 2аод-еБ. 1896. — 8°, 58. страна. Један од најинтереснијих појава зем.вине морФологије јесу понречне долине, које г. Храниловић назива „раздоља.“ Писац у овоме делу, на оспову врло богате литературе изнео је у хронолошкој вези све теорије, које се односе на тумачеље њихова ностанка (генезе). Хронолошки ред свих ових теорија представља нам давно започету борбу о превласти ерознје илн текгонпке у стварању ових долина. Ерозивна теорија, од свога првога заступника до данас, добила је много више прпсталица, алн је н сама претрпела многе Фазе, којима су се њезинп застуиницп користили да објасне појсдине случајеве попречнпх долнна. У пајстаријем облнку, ерознвиа теорнја тумачила је: да се речна вода пред неком нречагом (испоном), зауставп и начини језеро, па се отпцањем језера, у тој пречазн срозијом ствара попречна долпна. Приста лице су ове теорнје: Вернер (1789), који је тим начином тумачио поста нак Лабипе долнне; Сосир долину реке Роне. Ова је теорпја изазвала другу, којом се тумаче случајеви где је изворни предео нижи од иречаге кроз коју се река пробија. Иредставници су: Јукес у Енглеској, Роле V Немачкој. Овој је теорији слнчна п РпхтоФепова енпгенетнчка теорија, где се посганак понречппх долнна доводи у везу с нзмоделисавањем пекадањих сакривеннх планина. Овом је теоријом Вине (ЛУуппе) тумачно попречне долине у 8а11 Вап^е. Највећма је застуиљена теорија која валигенезу доводи у непосредну везу с орогенезом. Нредставници су: Ремер у Немачкој, за реку Везер; Медликот у Индији; Дена, Хајден н Повел у Амерпци; Рацел и Хајм у Немачкој; Тнце у Бечу. Много их има који постанак ових долина објашњавају регресивном ерозијом. Најзаслужнпји је за ову теорију (БбмТ), који је на Рјечнни код Фијуме, за потврду ове теорије, нашао врло леп пример; за тпм Пенк, Филипсон и Бем. Тице је изнео још п теорију која своди постанак попречних долина у Јури ц Карсту на нодземпу ерозију п стропоштавање пећинских тавана. Тим је иачпном и др. Цвијпћ објашњавао неке долпне у Источној Србијп. Теорија која постанак попречних долина своди на тектоннку, састоји се у томе, што попречне долине сматра као нукотпне. Опа почиње