Дело

378 Д е л о у Јанка Веселнновића, — приказан је ваљано, те оживљава оне тренутке у којима се јавља. Како се Сретеновић држао правога народног предања о девојачком гробу, он је сада много боље пего до сада извео н склоп ириповетке — а то је за иочетнике велнка тешкоћа. Деловп ове прнповетке стоје сразмерно међу собом. Од увода, у коме је лепо обрађено умирање самохранога чича-Радоја, прелази се на развијање заплета, којн не садржи непотребне сцене, те је сав заплет природан и заппмљив, а за то и катастроФа долази као последица пређашњнх догађаја. Јак утисак од ове истините приповетке паводи читаоца на мисао: да ли се овај предмет не би могао драматнсатн. У причи има доста сукоба између људи разлпчна темперамента и карактера, заплет је велики, катастроФа — јака, много радње, много живота, — те бп се заиста могло препоручнти писцу да временом покуша нрерадити ову причу у драму. Лз приповетке Девојачки гроб дала би се створнтп драма, која бп лепо стојала уз оно неколико добрих драма из живота нашега народа. На жалост, наша драмска књнжевност сиромашна је у таквпм дедима, а она ■су врло потребна и врло корисна, те је сваки покушај права добит. Из овога краткога п брзога прегледа иоследње приповетке г. Ми хаила Сретсновића излази, да овај приповедач може радити доста добро само опда када се држи оних података што му пх живот даје и када добро пазн на сређпвање њихово. Оиажа се још да је Сретеновпћ овога иута бно врло пажљив, а то је дошло без сумње отуда што је ову приноветку посветио свом пријатељу Јанку Веселнновићу. Она прича. коју почетник ирнказује угледном приповедачу, не сме битп нзрађена брзо п немарљиво. II Сретеновић се јако трудио да му прича буде што боља. €ада је више пазио на свој рад него- на његову књпжарску нрођу. Са задовољством признајемо да Сретеновићева слнка Девојачки гроб може лепо стати уз њену прилику, уз дивну причицу Веселиновићеву Ашиков гроб. Вндећемо, хоће ли Сретеновић после ове добре приповетке радити још боље и још пажљпвије. То зависи само од њега. М. К. Драгутпповпћ Траговп старпх глечера на Рплп од Д-р Јована Цвијића, проФесора Велике Школе. Пре кратког времена изишла је из штампе књига под горњпм натзтасом, одштампана из 1ЛУ Гласа Српске Краљевске Академије Наука. 0 овом су најновијем делу већ реФерисали Лг. НаПЈазз у лајпцишком часопису Сгео^гарћјзсће ХеВзсћпЛ III, 5 и ЗЈг, РШШрзоп, познат и код нас са својих испитивања Грчке, у берлпнском лпсту ХеГЊсћгШ Гиг